У само 24 сата и три различите ситуације, имали смо прилике да видимo зашто се представници СзС никада више неће вратити на власт, зашто то никада не би ни смели као и колика је њихова мржња, а са друге стране, како се Александар Вучић и Небојша Стефановић истински боре и залажу за права и бољи живот свих грађана Београда и Србије.

Хистерични напад, подивљале хорде Ђиласових јуришника које је предводио и са по 2.000 динара из буџета општине Стари град плаћао Марко Бастаћ, слика су и прилика мржње те булументе која је само жељна власти и крви својих политичких неистомишљеника. Да је тако говори и чињеница да су књиге палили попут фашиста 1933. и да су буквално покушали да линчују Горана Весића, иако је књига посвећена само Београду и иако су средства од продатих књига била намењена за лечење болесног детета.

Јад и беда, али џаба је то и напомињати када Ђилас, Бастаћ, Јеремић и њихови плаћеници ни грам образа немају, што су оваквим поступцима само и доказали.

Већ сутрадан је председник Александар Вучић по ко зна који пут показао спремност да се позабави буквално сваким проблемом који се дешава у нашој земљи и то како би се што пре прекинуле вишедневне муке грађана Београда, али и како би таксисти били за корак ближе решењу својих проблема. Обустава штрајка таксиста најбољи је доказ да се у реч председника Александра Вучића верује и да, када нисте злонамерни и не бавите се бедним политиканством, лако се дође до договора.

Још једна историјска, а овај пут још убедљивија победа Србије и наше делегације предвођене министром Небојшом Стефановићем у Интерполу остаће упамћена свакако. Посебну драж овој победи даје и чињеница, да док се у Чилеу борио за будућност наше земље, против Небојше Стефановића и његове породице водила се најодвратнија кампања лажима које су демантоване од стране надлежних институција више пута и то од стране пропалих политичара који су Београд и Србију упропастили, а предвођени су Ђиласом, Јеремићем и Обрадовићем. Поред албанских сепаратиста, та величанствена победа једино је растужила Ђиласа и екипу, па је сваком паметном јасно ко се коме радује.

Да примитивизам, мржња и лудило буде потпунo побринуо се и њихов, побратим у патологији, Сергеј Трифуновић који је најбруталније извређао Оливеру Јовићевић, а у чему га је подржао одборник СЗС-а и потрчко Вука Јеремића, Владимир Тодорић и тако нам показали да су сви они исти.

Ови догађаји су најбољи доказ зашто ће булумента у СзС-у заувек остати само гомила губитника и зашто људи у Србији имају неограничено поверење у Вучића, Стефановића и Српску напредну странку.

Шеф одборничке групе СНС-а у Скупштини града Београда

Александар Мирковић