О пристојној Србији прича Драган Ђилас који псује мајку педерску студентима, који вређа, прети и насрће на сваког ко не ћути на његове лажи, он који новинарима одговара са зини да ти кажем, а заједно са својим обезбеђењем се обрачунава са грађанима јер мисли да му се може и избацује „неподобне“ новинаре са својих конференција.

Појам његове пристојности је очигледно и жене називати фуксама и курветинама, претити им шамарчинама, као што је за Ђиласа пристојно са тестером упасти у РТС. Сачувај нас Боже такве пристојности.

О слободи медија прича исти онај Драган Ђилас кога је покојна Верица Бараћ у свом извештају означила као главног кривца за цензуру медија, који је све медије држао под контролом и о коме није смео да буде написан критички текст, а реченица “то се Драгану не би свидело” одјекивала је ходницима и уливала страх свакоме ко је помислио нешто да напише о његовим лоповлуцима. Те исте медије је искористио да од себе створи милионера.

Колико је било сјајно док је Ђилас био на власти говоре затворене фабрике, пљачкашке приватизације и преко пола милиона људи који су због Драгана Ђиласа, Вука Јеремића и Бориса Тадића остали без посла, као и чињеница да је минимална зарада у њихово време са 161 евра порасла на 164, толико су Тадић, Ђилас, Јеремић, Цветковић и Борко Стефановић били способни да су за четири године успели да повећају минималну зараду за цела три евра.

Истина је да је од 2004. године у политици, само што је тада имао 70.000 евра уштеђевине, полован аутомобил САБ и женину кућу на Дедињу, а данас само у некретнинама има 25 милиона евра које је пријавио, што од плате градоначелника или шефа канцеларије није могао да стекне, самим тим логично се закључује да је Драган Ђилас бринуо само о свом џепу.

Лажи о томе како су криминалци хапшени у време његове власти сувишно је коментарисати, јер и птице на грани знају да су у то доба шефови нарко картела били највећи инвеститори.

Лицемерно је да о правима најмлађих говори човек који је дупло наплаћивао цене вртића због чега је 15.000 породица оштећено, човек који је отео од деце Пионирски парк да би себи направио кућу Великог брата, човек за време чије власти је свега 42.000 малишана имало могућност за боравак у вртићу, а истине ради, данас то право остварује 77.000 деце.

Уверен сам да грађани препознају рад, марљивост и политику одговорности коју спроводи председник Александар Вучић, захваљујући којој је отворено преко 180 фабрика, десетине хиљада нових радних места, и захваљујући којој се сваки део и Београда и Србије равномерно развија.

Шеф одборничке групе СНС-а у Скупштини града Београда

Александар Мирковић