Ђиласов герилац Бошко Обрадовић који је познат једино по скандалима, изазивању инцидената, физичким насртајима на политичке неистомишљенике и нападима на жене, од Маје Пејчић чланице РИК-а, новинарки Маре Драговић и Гордане Узелац, до председнице Скупштине Маје Гојковић, ових дана глуми гандијевца који позива на дијалог и мир у свету.

Очигледно да први насилник Савеза за Србију мисли да народ пати од колективне амнезије, а уједно покушава да, притиском на тужилаштво, натера надлежне органе да га амнестирају због премлаћивања народног посланика Маријана Ристичевића.

Покушај линчовања Ристичевића испред парламента за Обрадовића је „политички протест посланика Двери“. Очигледно да он и други Ђиласови батинаши тако замишљају Србију, у којој би батинање политичких противника требало да буде легитимно, очигледно и пожељно изражавање незадовољства.

Али грађани не желе да живе у таквој земљи и то су више пута јасно поручили и Ђиласу, Обрадовићу, Јеремићу и осталим перјаницама Савеза против Србије. Насиље никада не сме бити пожељан модел понашања и зато тужилаштво не сме да подлегне притисцима Обрадовића, ма колико су они учестали, јер закон мора бити исти за све.

Члан Главног одбора Српске напредне странке и народни посланик

Александар Марковић