Одбор за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације Скупштине Србије подржао је предлог за допуну Закона о озакоњењу објеката чиме ће се онима који живе у нелегализованим стамбеним објектима који немају струју и воду бити дозвољен прикључак у складу са постојећим процедурама. 

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић рекао је да је ово пре свега хумани чин и нагласио да ни на који начин не аболира инвеститора нити прејудицира на било који начин даљи процес или одлуке о легализацији објекта, односно стана. 

"Сви они грађани који живе у нелегалним објектима, а немају решен прикључак за струју, воду, гас, грејање могу да добију те прикључке. То је нека врста хуманитарне мере, јер право на воду и струју, гас, грејање јесу основно људско право. Они који су градили те објекте не аболирају се ни од какве одговорности, и ни на који начин не прејудицира да ли ће легализација објекта бити прихваћена или не", рекао је министар Весић.

Министар Весић нагласио је да ће прикључак бити могућ само уколико докажу да ту живе, да се не односи на пословне објекте, и образложио да је рок "кратак" како би се спречила "инвеститорска злоупотреба".

"Плаћаће услуге према постојећим ценовницима јавних предузећа, који ће проценити да ли постоје технички услови за прикључак", објаснио је министар Весић.

На данашњој седници је прихваћен и предлог за укидање ограничења цене квадрата станова за припаднике служби безбедности која је до сада износила 500 евра, јер су се, како је рекао министар Весић, променили тржишни услови - цене грађевинског материјала и изградње уопште. 

Ова измена ће се односити на преосталих 686 станова који су још увек у изградњи као и на наредне овакве пројекте уколико их буде било и односи се на одредбу у оквиру Закона о посебним условима за реализацију пројекта изградње станова за припаднике снага безбедности, који је поднела Влада. 

"Влада је сада донела одлуку да цена квадрата може да буде већа од 500 евра због поскупљења грађевинског материјала. Досадашње ограничење од 500 евра се укида. Наравно, водиће се рачуна о стандарду  и интересу припадника снага безбедности, односно да цене могу да буду различите - јер није исти стандард у Врању и Београду, те 500 евра није исто тамо и овде када говоримо о стамбеном квадрату", рекао је минитар Весић. 

Прихваћена је и одлука да се сутра одржи јавно слушање о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи, а министар Весић позвао је све посланике, представнике невладиних организација као и све заинтересоване да присуствују. 

"Једногласно је прихваћено да се сутра одржи то јавно слушање. Сматрам да је Закон о планирању и изградњи довољно важан закон - један од системских закона и да треба да имамо једно јавно слушање где ћемо чути све посланике, људе из невладиног сектора о доношењу тог закона", рекао је министар Весић. 

Урбанистички хаос у националним парковима биће заустављен

Министар Весић рекао је да ће изменама Закона о планирању и изградњи, који је упућен у скупштинску процедуру, Влада у сарадњи са релевантним институцијама водити рачуна о томе да се сачувају национални паркови и заустави "урбанистички хаос" који у њима влада.

"Мислимо да је време да у сарадњи са Заводом за заштиту природе и свим другим релевантним институцијама Влада води рачуна о томе како ће се национални паркови развијати водећи рачуна о томе да се очува животна средина и да се очува оно што чини лепим те националне паркове, а то је природа", рекао је министар Весић.

Министар Весић је истакао да када се усвоје измене закона већа права имаће институције које се баве заштитом објеката културе.

"Дешавало се да примедбе Завода за заштиту културе не буду усвојене и да се руши нека зграда за коју се сматра да треба да буде под заштитом или не. Сада смо први пут увели могућност да заводи који су надлежни за одређену територију имају право да траже приликом усвајања урбанистичких планова да се уради студија о заштити културних добара", рекао је министар Весић.

Одлуку о томе да ли ће се радити студија, рекао је министар Весић, доносиће заводи, а не комисија која је обавезна да буде део тих планских аката.

"Заводи имају 12 месеци да донесу студије и тачно утврде који се објекти чувају, који су услови заштите и да се то стриктно спроводи. Да ставе под заштиту оно што треба да буде под заштитом, а не да држе читаве делове града под претходном заштитом. Имате такав случај у Новом Пазару, а до скоро је две трећине Београда било под претходном заштитом. На тај начин не знамо шта треба да се чува, а са друге стране постоји да кажем арбитрарност у одлучивању. Сада више тога неће бити", објаснио је министар Весић.

Такође, додао је, први пут се уведи могућност да заводи могу да утичу на изглед других објеката који нису под заштитом у културно историјским целинама тако што ће се чувати амбијентални дух тих целина и утицати на то како ће изгледати фасаде.

"Да ви не можете у некој културно - историјској целини да изградите, иако имате објекат који није под заштитом, фасаду која је у стаклу и напросто се не уклапа у ту целину", објаснио је министар Весић.

Уведи се и конзерваторски назор, додаје министар Весић, који ће заводима дати право да зауставе радове уколико сматрају да се изводи било шта што није у складу са пројектом.

"То значи да када се ради реконструкција на објектима који су под заштитом, заводи врше конзерваторски назор и могу у сваком тренутку да зауставе радове уколико сматрају да се било шта изводи, а није у складу са пројектом. Заиста никада нисмо више инволвирали заводе у рад оних институција које се баве планирањем, организовањем и издавањем грађевинских дозвола", истиче министар Весић.

Услови које дају носиоци јавних овлашћења као међу којима су и заводи, Електродистрибуција, министарства када се издају једном - важиће за цео поступак, и то је још нешто што је планирано изменама и допунама Закона о планирању и изградњи.

"Раније се дешавало да приликом израде плана заводи или неки други носиоци јавних овлашћења, издају једне услове, а када се тај инвеститор појави, на грађевинској дозволи добије потпуно друге услове. Сада једном издат услов важи до краја, а они који издају услове треба добро да размисле шта су ставили у своје услове, јер не могу да их мењају", објаснио је министар Весић.

На овај начин, закључио је министар Весић, обезбеђује се већа заштита културних добара и пружа сигурност инвеститорима - да буду сигурни и не зависе од произвољности те тачно знају шта могу, а шта не могу да раде. 

Извор: Танјуг