Сваки искрени патриота и Србин коме је Србија у срцу, могао је да буде поносан на који је начин председник Александар Вучић на Си ен ен-у аргументовано, утемељено, непоколебљиво бранио интересе наше државе и нашег народа на Косову и Метохији.

Само је дежурним хејтерима и завидним доконим превазиђеним политичарима опозиције то повод за нападе без аргумената, али са острашћеном мржњом. 

Пристојан и иоле паметан човек не може а да не буде згађен неискреним патриотским тирадама Бориса Тадића, јер његови покушаји да на сваки начин саплете сопствену државу у борби за заштиту националних интереса нису достојни, не само некадашњег шефа државе, већ су неморални у сваком смислу.   

Борис Тадић је, у време док је предано и супротно вољи грађана радио на спровођењу евроатлантске агенде, односно увлачењу Србије у НАТО, једнако на речима био велики патриота, а заправо је систематски радио на политичком уништењу сопствене земље.  

Да ствар буде гора, он то није радио сам, већ је тиме што је на позиције моћи и одлучивања довео разне Јеремиће и Поноше, направио читав систем за урушавање Србије, и тај систем ради до данас - иако они не могу да се сложе ни око чега, осим око тога да је неопходно наудити председнику Александру Вучићу и Србији да би њима било боље. 

Та дружина “великих патриота” је преговоре о Косову и Метохији изместила из Уједињених нација на терен Европске уније, дала пред Међународним судом правде једини међународно-правни аргумент сепаратистима у Приштини, закључила низ штетних споразума са Приштином, српску војску разоружала и свела на ниво цивилне заштите а онда и скрштених руку седела док су албански екстремисти у мартовском погрому убијали и протеривали Србе и палили наше манастире. 

То је тековина владавине великог државника и патриоте Бориса Тадића, и баш као што је био недалековид, неискрен и неодговоран на позицији председника, такав је и данас као политички аналитичар. 

Тадић и даље нема способност да сагледава сложене политичке процесе, а нема ни моралне предиспозиције да се уздржи од саплитања сопствене државе у тренуцима када неко други покушава да поправи оно што је управо он покварио, и да од разваљене и девастиране Србије коју нам је оставио направи политички и економски стабилну и самосталну земљу.

Наши основци показују више проницљивости када анализирају песме у читанкама него што је Тадић способан да покаже када говори о актуалним политичким догађајима и феноменима, и све би то било у реду да је способан да се уздржи и да макар не квари посао онима који Србију данас воде много одговорније и компетентније него што је он икада хтео и умео. 

Љубав и одговорност према држави се не доказује речима, већ делом, и на том испиту је Тадић пао и као председник и као политички аналитичар, дозволивши себи да постане нешто попут Раде Трајковић у мушком обличју. 

Нисам сигуран да је Тадић, када је опраштајући се од председничке функције поручио да ћемо га гледати у неком другом филму, и сам веровао да ће постати споредни негативни јунак у филму о обновљеној и успешној Србији, али то је политичка пензија коју је изабрао својом вољом.

Члан Председништва Српске напредне странке

Петар Петковић

СЛУЖБА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ

СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА