Када завршимо неки важан пројекат, одмах радимо даље, не осврћем се, већ тражим нове изазове. Ове године урадили смо и више него што смо планирали. Наравно да увек може још боље, много посла је пред нама. Иако имамо високе стопе раста, оне морају да буду још више. Највише ме радује што нам сви макроекономски резултати омогућавају да повећамо плате и пензије, рекао је Мали.

* Најавили сте раст пензија од 5 до 5,5 одсто. Да ли ће толико повећање добити сваки пензионер?

- Да, према швајцарском моделу, то повећање се односи на све пензионере. У наредним недељама знаћемо колико ће тачно то повећање и износити. Реч је о системском решењу, као што смо и обећали прошле године. Мислим да је то најправеднији модел за наше најстарије грађане, јер подразумева да се индексација врши сваке године, а да висина раста пензија зависи од тога колика је стопа инфлације и колико су порасле плате. Између осталог, реч је о моделу који се примењује у великом броју земаља. Око 1. децембра ће сви пензионери, не само они са најмањим примањима, добити једнократну помоћ од 5.000 динара, а повећање пензија, у складу са тзв. “швајцарском формулом”, уследиће од 1. јануара 2020. године. Желимо да на тај начин захвалимо нашим најстаријим суграђанима на терету реформи који су поднели.

* Економски је оправдан раст плата у јавном сектору од око 6 одсто у просеку. Званичне најаве указују да би оне могле да буду и веће?

- Повећање плата у јавном сектору биће од новембарске плате, која се исплаћује у децембру. Тренутно су у току разговори са Међународним монетарним фондом. Охрабрује нас суфицит у буџету који је у августу износио 46,6 милијарди динара. Према најавама председника Вучића, највеће повећање осетиће медицински радници, пре свега сестре, а затим и доктори. Тако да ће повећање просечно бити веће од шест одсто. Очекујемо и да ће већ у децембру просечна плата бити изнад 500 евра. Такође, следеће године се отвара могућност за предузећа да дају повећање од додатних пет одсто. Наиме, завршен је процес консолидације, и у потпуности се укида Закон о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, који је то ограничавао.

* Отворене су четири необавезујуће понуде за куповину Комерцијалне банке. Ко су потенцијални купци и одакле долазе?

- Још не можемо да говоримо о именима, али могу да вам кажем да је реч о три банке, међу којима је и једна домаћа, и један страни фонд. У новембру нас очекују и обавезујуће понуде и очекујем да овај процес буде успешно завршен.

* Први тендер за Национални стадион је расписан. Шта иде даље?

- Расписан је тендер за пројектовање, а у току је оцена понуда. То је први корак у реализацији тог значајног пројекта, јер са Националним стадионом, кроз спортске догађаје и манифестације промовисаћемо Србију, а истовремено зарађивати од туризма и инвестиција. Укупан простор, са пратећим објектима и садржајима, простираће се на 430 ха. То је важан пројекат за престоницу, посебно за општину Сурчин која ће постати изузетно важно чвориште с обзиром на близину аеродрома, али и ауто-путева. Циљ нам је да потпуно оживимо тај део града, направимо га атрактивнијим како за инвеститоре тако и за посетиоце. Радни назив тог концепта је “Stadion city” и већ постоји интересовање потенцијалних инвеститора. Идеја је да ту буде и забавних садржаја, као што је аквапарк, затим разни тематски паркови, али и пословни и стамбени објекти.

* Које најважније промене да очекујемо у буџету за 2020?

- Мој тим и ја увелико радимо на припреми буџета, који би требало да буде усвојен у Скупштини до краја новембра. Очување тешко стечене фискалне стабилности и финансијска равнотежа остају наш приоритет, али онај најважнији је ипак даљи привредни раст. У складу с тим, буџет ће бити развојни. У буџету за наредну годину ће бити новца за веће плате и пензије, али ће нам нагласак бити на јавним инвестицијама. У ту сврху ћемо издвојити више од 250 милијарди динара. Капиталне инвестиције ће нам бити на нивоу од 4,4 одсто БДП-а. Желимо да наставимо да градимо ауто-путеве и комплетну инфраструктуру у свим крајевима наше земље, И у том смислу ћемо кренути активно да спроводимо инвестициони план који је најавио председник.

* Најавили сте и промене у пореској политици?

- Смањићемо доприносе на рад, и то је предвиђено новим буџетом, како бисмо подстакли раст приватног сектора. То ће ступити на снагу 1. јануара. Неопорезиви део зараде биће повећан са 15.300 на 16.300 динара, а доприноси за ПИО на терет послодавца за 0,5 одсто. То значи да ће укупно оптерећење зарада бити смањено за још један одсто. То је трошак од 111 милиона евра за државу, који иде привреди. Прошле године смо смањили доприносе са 63 одсто на 62, а сада на 61 одсто, а идеја је да се са сличним мерама настави и наредних година. Осим тога, до краја године је у плану промена одређених закона из домена пореске политике, који ће такође олакшати пословање привреди. Такође, имамо у плану и одређене стимулативне мере за привреду и у следећој години.

* Какву 2020. годину очекујете?

- За 2020. је пројектован привредни раст од четири одсто који ће бити праћен ниском инфлацијом, а очекујемо да интензивирање инфраструктурних радова уз раст приватних инвестиција резултира растом укупних инвестиција од 9,2 одсто. Очекујемо даље смањење незапослености, и верујем да ће већ почетком године то бити једноцифрен број.

* На велики одлив радне снаге упозорава и ММФ. Колико вам је то озбиљна тема у Влади и шта планирате предузети?

- Кроз институције, али и кроз лични ангажман свих чланова Владе радимо на томе да млади, али и друго радно способно становништво, види Србију као земљу у којој ће моћи да живи од свог рада. Основали смо Координационо тело за праћење економских миграција које на 90 дана подноси извештај Влади. Свако у свом ресору покушава да пронађе модалитете за останак. Тако ја анализирам могуће пореске олакшице, али и раст плата и пензија, а исто раде и други министри. Зато ћемо и повећати плате медицинским сестрама, докторима, просветарима, и другима у јавном сектору. Желимо да их задржимо у земљи. Подсетићу вас да су од прошле године почетници у бизнису ослобођени пореза и доприноса у првој години пословања. И то је један од начина да стимулишемо младе да покрену посао.

* За шта кажете да је најбоље урађено у овој години?

- Поносан сам на то што смо стабилизовали јавне финансије, па имамо простора за раст плата и пензија, као и за највеће повећање минималне цене рада у апсолутном износу икада, са 27.022 на 30.022 динара. Поносан сам и на то што смо апсолутни рекордери по броју страних директних инвестиција, чија је вредност у првих шест месеци 1,9 милијарди евра, 31 одсто више него прошле године. Рејтинг агенција Мудис нам је поправила изглед за повећање кредитног рејтинга са стабилног на позитиван. Поносан сам и на све нове ауто-путеве које смо отворили. У последњих пет година изградили смо скоро 300 км новог ауто-пута, а само у 2018. је завршено 103 км. Сада желимо да још јачим темпом наставимо даље. То ће нам омогућити национални инвестициони план у вредности од 12 милијарди евра.

Маратон у Берлину

* Имали сте озбиљне личне планове за ову годину?

- Стручни испит сам полагао почетком септембра и сада чекам резултате. Сличан испит сам већ једном полагао, и то пре 15 година, И тада сам добио звање ЦФА (Chartered Financial Analyst), а овај испит је из области управљања алтернативним инвестицијама (CAIA - Chartered Alternative Investment Analyst). Што се тиче маратона у Берлину, бићу тамо крајем септембра и томе се веома радујем. Важно ми је увек да испуним и те своје мале личне циљеве, јер мислим да човек увек мора да ради на себи и да се развија у сваком смислу.

Извор: Танјуг/Блиц