Циљ предложених закона је подизање нивоа квалитета финансијског извештавања у Србији, што је један од предуслова за стварање бољег пословног амбијента у земљи, за подстицај развоју домаће привреде и привлачење потенцијалних страних инвестиција.

Према речима министра финансија Синише Малог, који је у парламенту образложио законе, пет је разлога за доношење закона, а један од њих је усклађивање са захтевима нових прописа ЕУ у области корпоративног финансијског извештавања и испуњавање мерила за затварање Поглавља 6.

Разлог је и прихватање препоруке МАНИВАЛА у области спречавања прања новца и финансирања тероризма, али и боља процена будућих перформанси привредних субјеката, што ће омогућити инвеститорима да доносе одлуке на основу транспарентних финансијских извештаја, као и унапређење постојећег система јавног надзора и контроле над квалитетом рада ревизорске професије.

Мали је као важан разлог навео и подизање нивоа квалитета ревизорског и финансијског извештавања у Србији, кроз унапређење система обављања ревизије, што је један од предуслова за привлачење потенцијалних домаћих и страних инвеститора.

 

Закон за транспарентнију доделу државне помоћи

Мали је изјавио да се Предлогом закона о контроли државне помоћи, који је данас пред посланицима, јача транспарентност доделе државне помоћи, омогућава се ефикаснија контрола и отклањају нејасноће које су до сада постојале.

Мали је навео да се усвајањем тог закона испуњава и једно од мерила преговарачког Поглавља 8 које се односи на политику конкуренције што повлачи добијање позитивне оцене Европске комисије у годишњем извештају.

Такође, обезбеђује се оперативна независност Комисије за контролу државне помоћи.

Према речима министра финансија, сада су јасно истакнути и побројани инструменти доделе државне помоћи, а поред субвенција и повољних кредита, инструменти могу бити и продаја или коришћење имовине у јавној својини са умањеном накнадом или без накнаде, отпис дела дуга или целог дуга и друго.

Мали је додао да су прецизно наведене ситуације које не представљају државну помоћ.

Министар објашњава да се тим законом предлаже увођење регистра државне помоћи и де минимис помоћи најкасније у року од годину дана од почетка примене закона. Навео је и да је прописана јасна застарелост повраћаја државне помоћи и то тек по истеку периода од 10 година почев од дана доделе државне помоћи.

Комисија за контролу државне помоћи стећиће статус правног лица, располагати сопственим буџетом и за свој рад одговарати Народној скупштини.

Комисија ће, како је објаснио, спроводити анализе додељене државне помоћи, а сачињаваће и годишњи извештај о додељеној помоћи, као годишњи извештај о попису шема те помоћи.

Такође, комисија ће моћи да забрани доделу државне помоћи уколико оцени да је неусклађена, али ће моћи и да наложи повраћај већ додељених средстава.

Комисија ће имати право да казни корисника помоћи ако не буде поступао по њиховом налогу.

 

Е-фактуре обавезне од 1. јануара 2022.

Мали је рекао да закон о рачуноводству предвиђа увођење обавезних е-фактура и то од 1. јануара 2022. године.

Према предлогу тог закона, обавеза правним лицима, односно предузетницима је да фактуре као рачуноводствене исправе издају искључиво у електронском облику, наводећи да ће се тако поједноставити процедура њиховог издавања, скратиће се време неопходно за обављање послова и биће омогућен бржи повраћај ПДВ-а.

Када је реч о регулисању рачуноводствених услуга, Мали је објаснио да ће Комора овлашћених ревизора издавати дозволе правним лицима и предузетницима за рад, док ће Регистар водити Агенција за привредне регистре.

Мали је навео да ће Регистар пружалаца рачуноводствених услуга почети са радом 1. јануара 2021. године.

"Правна лица, односно предузетници који пружају рачуноводствене услуге у року од три године од дана ступања на снагу овог закона у обавези су да ускладе своје пословање са одредбама закона", навео је Мали.

Мали је додао да се укида обавеза састављања и достављања два сета извештаја, за статистичке и друге потребе и финансијске извештаје, Агенцији за привредне регистре.

Такође, предложеним законом прихвата препорука 28 МАНИВАЛА за измену постојеће регулативе у смислу забране кривично осуђиваним правним и физичким лицима с њима повезаним лицима, као и сарадницима да буду оснивачи и власници правних лица и предузетника који се баве пружањем рачуноводствених услуга.

 

Јавни надзор ревизора у Комисији за хартије од вредности

Јавни надзор над обављањем ревизије и контрола квалитета над радом ревизорске струке ће се, према изменама и допунама Закона о ревизији, обављати у Комисији за хартије од вредности, док се сада тај поступак обавља у Комори овлашћених ревизора, Одбору за јавни надзор и Министарству финансија, рекао је Мали.

Мали је објаснио да је предложено решење у складу са захтевима ЕУ регулативе и у складу са најбољом праксом.

"Изрицање мера ће бити краће, а било је случајева да процес траје и више од шест месеци од започињања процеса у оквиру Коморе овлашћених ревизора", објаснио је министар у Скупштини Србије.

Измене и допунама Закона о ревизији прихвата се препорука 28 МАНИВАЛА за измену постојеће регулативе у смислу забране кривично осуђиваним правним и физичким лицима и њиховим повезаним лицима, као и сарадницима да буду оснивачи и власници друштава за ревизију.

Како је рекао, рок за усклађивање друштава за ревизију је годину дана од дана ступања на снагу Закона, уз обавезу да обавесте Комисију и Комору о томе, док рок за брисање изречених мера из регистра почиње да тече од дана изрицања мере у складу са постојећим Законом о ревизији.

 

Сертификати за књиговође важиће и после усвајања закона

Сви сертификати које поседују књиговође и рачуновође у Србији, а који им омогућавају да се баве тим послом, важиће и након усвајања новог Закона о рачуноводству, изјавио је Мали.

Министар финансија је прецизирао да ће сви сертификати важити и даље, а да се новим законом ствара обавеза за нове рачуновође и књиговође да имају лиценцу које су усклађене са европским нормама.

Рачуновође и књиговође мораће да се дошколују код професионалне организације у земљи а које су пак чланице европских струковних удружења.

Закон подразумева да лиценцу издају овлашћене институције у Србији а највише користи од новог правног акта имаће мала и микро предузећа, истакао је министар финансија.

У овом моменту постоји 178 организација у свету које могу да издају ову лиценцу, а овим законом ће се омогућити да се код свих њих добије лиценца важна за рад ове струке.

На тај начин ће се избећи монопол, поручио је ресорни министар.

 

До краја године списак 100 највећих дужника

Мали је најавио је да ће до краја године бити објављен списак 100 највећих пореских дужника.

Мали је рекао да закон прописује да се таква информација објављује једном годишње, истичући да ће списак бити објављен у наредних неколико недеља, а сигурно до краја године.

Мали је приметио да се издвајања за пољопривреду повећавају из године у годину и то је илустровао податком да се ребалансом буџета за 2019. издваја три милијарди динара више у односу на планирани буџет.

 

 

 

 

 

Извор: Танјуг/РТС