Онога дана када је продао странку Вуку Јеремићу, ситни локални хохштаплер Мирослав Алексић је очигледно закључио да је лично ступио у категорију белосветских превараната. Па је лагање појачао - као да се такмичи на светском првенству лажова и муфљуза, најтеже категорије.

Ноторне лажи, које су све до једне демантоване и оборене фактима - само то је изговарао Алексић од првог дана у ком је покушао да лажно оптужи државу за производњу марихуане на пољопривредном добру "Јовањица". И ништа сем тих очигледних лажи до данас није био у стању да понуди.

И таман кад нормалан човек помисли да му је било доста, Алексић наставља даље у истом стилу - овог пута новим лажима о наводно пронађеном телефону и картици МУП-а код оптуженог. И та, најновија лаж, поново је експресно демантована од стране директора полиције. Рекло би се: паметном - доста. Е, баш због тога, сва је прилика да ћемо од Алексића чути још бесмислица из исте категорије. Када му до сада није већ било довољно бруке, изгледа - неће никада.

Само нека води рачуна: да у лажним оптужбама на туђ рачун не оде предалеко, па почне да помиње ланац међународне корупције Патрика Хоа и Емилија Лозоје, или лоповлук у Трстенику због ког су против самог Алексића поднете онолике пријаве. Евентуалне истраге у тим случајевима не би ни најмање пријале лажову Алексићу, као ни његовом шефу Јеремићу. А код те врсте непријатности никакво лагање не помаже, баш као што ни спремност да се брукају и срамоте до бесвести ни најмање не утиче на питање законске одговорности.

Члан Председништва Српске напредне странке

Владимир Орлић