Небулозама Бошка Обрадовића нема краја. Човек који је насиље, вређање и примитивизам увео као нормалну појаву на политичкој сцени, одавно нас је научио да неће презати да зарад јефтиних политичких поена учини све, па тако и данас изношењем неистина покушава да на себе скрене пажњу, а свом газди Драгану Ђиласу докаже верност.

Рециклирање старих лажи постала је пракса представницима тог пропалог Савеза и оних који су у њему остали. Никога у Србији те измишљотине не занимају нити ће оне на било кога утицати, зато је нервоза у њиховој организацији све већа.

Напади на министра Стефановића долазе по команди Драгана Ђиласа и то само зато што полиција ради свој посао и хапси нарко-дилере који трују нашу децу, па макар то били сарадници, кумови и шураци најбогатијих људи у Србији попут Ђиласа. Бојкот о коме прича некада Бошко Обрадовић само је изговор за бежање од избора јер су и сами свесни да их грађани не подржавају и да би дебакл који би доживели на изборима за њих значио и крај политичке каријере.

Сада када је остао без посланичке плате, али и имунитета, агресивном реториком мора још више да се додвори Ђиласу, али начин на који то ради јако је бедан.

Успех и резултати који стоје иза Небојше Стефановића и Александра Вучића као и политике Српске напредне странке, оно су што нас препоручује грађанима, зато сам уверен да ћемо 21. јуна још једном убедљиво победити на изборима и наставити да од Србије правимо место у којој наша деца желе да живе.

Шеф одборничке групе Српске напредне странке

Александар Мирковић