БРНАБИЋ ОТВОРИЛА ЦЕНТАР ЗА ПОСЕТИОЦЕ ЦАРИЧИН ГРАД
Председник Народне скупштине Републике Србије Ана Брнабић отворила је на свечаној церемонији Центар за посетиоце Царичин град у Лебану и поручила да је Царичин град не само уникатни бисер Србије већ и целе Европе.
"Ово је дан о ком смо сањали дуго времена и мислим да је још председник Републике Србије Александар Вучић још 2019. године почео да прича о томе како ћемо изградити Центар за посетиоце у Цариграду, како ћемо повести рачуна о овом прелепом локалитету, овом уникатном бисеру који Србија има - уникатном бисеру за читаву Европу", рекла је Брнабић приликом отварања Центра.
Брнабић је нагласила да је то део много ширег пројекта "Скок у будућност - Србија ЕХРО 2027" за који је нагласила да не обухвата само Београд.
"Много смо времена провели овде, тада као чланови владе, још када је председник Александар Вучић био председник владе да размишљајући о томе шта можемо да урадимо и како институционалном подршком да допринесемо економском расту и развоју сваког села, сваке општине, сваког града у Републици Србији", нагласила је Брнабић.
Додала је да је све почело од пројекта пута преко Радан планине, како би се повезале четири бање Пролом, Луковска, Куршумлијска и Сијаринска бања код Медвеђе.
"Жеља је била да повежемо прелепа археолошка налазишта, Плочник и Царичин град, а са свим тим да повежемо Ђавољу варош у Вражогрнац", нагласила је Брнабић.
"То је за нас јединствена прилика, да кад читав свет дође у Србији обиђе сваки крај ове наше прелепе земље", поручила је Брнабић.
Додала је да археолошка налазишта и ископавања у Царичином граду почињу од 1912. године.
"Од 1912. године никада наша земља није била довољно снажна и није имала довољно времена да се посвети овом бисеру. И ми смо тек 2023. године веровали или не, оградили ово археолошко налазиште и тиме га први пут заштитили од крађа, ископавања, нелегалних улазака. Тада смо поставили надзорне камере, а ево 2024. године изградили овај центар за посетиоце", рекла је Брнабић и посебно захвалила Народном музеју у Лесковцу.
Брнабић је додала да је Народни музеј у Лесковцу посебно помогао да се осмисли поставка у Царичином граду и унесе живот у Лебане.
"Ја дубоко верујем да је ово један од начина да покренемо туризам и економски развој општине Лебане и читавог Јабланичког округа. А ово је само почетак и морамо да радимо још много више", истакла је Брнабић.
Свечаној церемонији отварања су поред Брнабић присуствовали и министар културе Никола Селаковић, супруга председника Србије Тамара Вучић, као и многи други представници Владе и Скупштине Србије.
Новоотворени савремени објекат за посетиоце је изграђен поред постојећег објекта "Теодора" и опремљен је најсавременијом опремом за презентацију о локалитету Царичин град.
У сали за презентацију посетиоци ће моћи да се информишу о самом археолошком локалитету, погледају 3Д презентацију како је изгледала Јустинијана Прима, али и визуелно прошетају овим древним Царским градом и упознају начин живота људи тог времена користећи паметне табле, 3Д наочаре које су доступне у овој савремено опремљеној сали.
Царичин град, или Јустинијана Прима је позноантички (рановизантијски) град из VI века, а уједно и археолошки локалитет који је класификован као непокретно културно добро од изузетног значаја за Републику Србију.
Представља јединствени споменик културе и полазну тачку за проучавање позноантичког и рановизантијског наслеђа на просторима Србије.
Царичин град је био један од највећих и најзначајнијих византијских градова у унутрашњости Балкана, а подигао га је византијски цар Јустинијан I (527-565).
Република Српска је настала како би се српски народ заштитио и спасао
Брнабић рекла је у Лебану да је Република Српска настала како би се српски народ на том простору заштитио и спасио и да Декларација о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа која је усвојена на Свесрпском сабору позива на мир.
Брнабић је то изјавила на отварању Центра за посетиоце Царичин град у Лебану на питање новинара поводом навода београдског професора Ивана Виденовића у интервјуу за Слободну Босну да је Република Српска "плод етничког чишћења и геноцида", да као таква не може да постоји, а да је Декларација која је усвојена на Свесрпском сабору "чин политичке агресије на Босну и Херцеговину".
"Ја никада до сада нисам чула нешто срамотније од тога што је тај професор рекао. Он је директно упоредио Независну државу Хрватску (НДХ) која је једина у свету имала логоре за децу, у којој је скончало стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома, које је по злочинима и окрутности била изнад свих осталих нацистичких логора у Европи, са Републиком Српском", рекла је Брнабић.
Брнабић је оценила да таква изјава не би била могућа нигде на свету.
"То је срамота какву ја мислим нико до сада није видео и нека му је на част. Како ти такви људи и даље опстају на нашим факултетима као професори, то је заиста парадоксално питање за наше факултете и за наше универзитете”, упитала је Брнабић.
Брнабић је нагласила да Република Српска није геноцидна творевина и додала да је настала како би спречила да се понови геноцид српским народом који се догодио током другог светског рата и подсетила на геноцид у месту Пребиловцима код Чапљине у Босни и Херцеговини.
Поручила је да је у деведесетим годинама све указивало на то да ће се тај геноцид поновити.
"А ко не верује мени, ево, слободно неко оде у Пребиловце. Тамо су хтели да убију сваког мушкарца, сваку жену, сваког старца, сваку баку, свако и нерођено дете, још у утроби мајке. Све су желели да побију. Али онда су 1991. и 1992. године поново дошли хрватски војници, хрватска војска и онда минирали цркву у Пребиловцима, где су били остаци, кости Пребиловачких мученика из Другог светског рата", навела је Брнабић.
Нагласила је да Република Српска никоме не представља претњу.
"Република Српска је настала како би се српски народ заштитио и спасао. И никада никоме није представљала ни проблем, ни претњу. И Декларација која је усвојена позива на мир. За разлику и од тог професора, и од те Слободне Босне који никада не говоре о страдањима српског народа и о томе зашто је настала Република Српска", рекла је Брнабић.
Додала је да Србија и Република Српска поштују Дејтонски споразум.
"А како ти људи опстају као професори на нашим факултетима и шта они уче нашу омладину, то је за мене изузетно забрињавајуће питање", закључила је Брнабић.
Извор: Танјуг