Можете га волети или не волети. Можете га чак и мрзети, али му не можете оспорити да доследно стоји иза својих ставова и речи, чак и када они одударају од већинских. Александар Шапић, председник Привременог органа Града Београда и потпредседник Главног одбора Српске напредне странке, за "АЛО" говорио је о актуелним политичким питањима, али такође открио и неке детаље о себи о којима раније није причао.

* Какав резултат очекујете на изборима 2. јуна?

- Нисам неко ко је икада прогнозирао резултат избора. Мислим да је то незахвално и фокус одлази у правцу у ком не треба да иде. Трудио сам се да кроз читаву своју политичку каријеру, која сад већ и није тако мала, свих ових 14 година, да се заиста бавим стварима на које могу да утичем и шта је то што могу да урадим за људе чије сам поверење добио. И овог пута ћу бити фокусиран на то. Мислим да ниједан озбиљан човек који се бави овим послом не треба своје активности да поставља у односу на изборе или кампању, наравно да су оне у кампањи интензивније, али ми радимо па радимо и учинићу све да ствари које су у прошлој кампањи започете, постоје и објективне околности око привременог органа, који је заиста искомпликовао доста ствари јер Београд  никад није био у привременом финансирању, ми сад на свака три месеца усвајамо нови буџет, неке набавке смо морали да прекинемо јер законски рокови то не омогућавају, али ствари које смо у прошлој кампањи започели трудићу се да покажем докле је то стигло. Ми ни од чега нисмо одустали, а ствари које су се можда мало отегле су се отегле управо из тих разлога. Заиста бих волео да се након ових избора, без обзира на то ко буде у прилици да води град Београд, коначно добије права градска управа, јер ово су околности у којима је немогуће водити град. Да не бих лицитирао око резултата, ја ћу радити како сам и досад радио, мислим да сам поприлично јасан. Ја нисам ушао у овај свет и овај посао кроз ту неку стандардну политичку процедуру, страначку инфраструктуру, ја сам дошао из неког другог света и знам да имам и некарактеристичне политичке изјаве, код мене нема дилеме шта сам мислио или шта сам хтео да кажем. Тако и што се тиче ових ствари. Није ми проблем да кажем да сам негде погрешио или да из неког разлога нисмо успели нешто да урадимо. Тако ћу се и даље понашати и пустити људе да сами донесу суд, све нас препоручује неки наш минули рад, 10 година на Новом Београду, овде сад скоро две године, пре тога две и по године у кабинету градоначелника, 14 година у локалној самоуправи, па нека сами просуде за кога ће гласати.

* Хоће ли Александар Шапић присуствовати отварању прве линије метроа као градоначелник?

- Волео бих. То би значило да смо добили довољно поверење људи да формирамо следећу градску управу и да будем први међу једнакима, а онда и да смо успели да 2028. године завршимо прву линију метроа. За сада се држимо рокова. То је један од највећих, ако не и највећи капитални инфраструктурни пројекат у последњих 50 година. И то није само београдски пројекат, то је српска ствар. Мислим да чак и ако дође до пробијања рокова од пар месеци, то је тривијално, подсетићу вас: Будимпешта има метро већ 130 година. Ми овде причамо о метроу од Другог светског рата, ми смо данас први пут дубоко загазили у реализацију тог пројекта. Засад све иде у року, чак и та друга линија иде својом динамиком, она би требало да буде готова до 2030. године. Волео бих, али у сваком случају, ако то не буде Шапић, биће неко други. Знам да су Београђани мало уморни, већ 50 година како ко дође, прича о метроу. Због тога сам, ако сте приметили, мало умерен, не зато што нисам једнако узбуђен као и сваки становник овог града, него зато што не бих волео да се по ко зна који пут играмо емоцијама људи, али овога пута заиста, могу и да се увере сви, прошле године смо већ наручили ту машину која се наменски прави за ово поднебље, то је кртица, видели сте на Макишу хиљаде и хиљаде тона песка који је насут, спрема се велика саобраћајница која ће да повеже Макиш са Сајмом, ту ће бити депо, испод ће да крене прва линија метроа. То су ствари које су извесне, ми смо увелико завршили експропријацију за добар део станица, простори се већ полако ограђују где ће да буду станице, али трудим се да будем умерен баш због тога што је метро тема која је десетинама година раубована.

* На шта сте најпоноснији када погледате иза себе везано за град Београд? А шта видите кад погледате испред?

- На све сам једнако поносан. За сваку ствар коју сам урадио и коју треба да урадим сам максимално посвећен и огромну енергију улажем. Негде је ишло лакше, нешто је ишло теже, у нечему сам успео, у нечему нисам, али нисам делио ствари на важне и неважне. То сам научио још док сам био председник општине на Новом Београду. Једна клупа испред зграде некој баки коју ћете да средите или неки тобоган за неко дете њима може да значи више него стотину мостова које направите. Она не иде нигде, живи у свом крају годинама и та клупа, где ће да се одмори, њој је много важнија него било шта друго. Са друге стране, велике инфраструктурне ствари подижу квалитет живота у граду, ту су мостови, саобраћајнице. Да ли би неко други могао боље? Сигурно да би, али ја од овога боље не бих могао. У каквим околностима радим и на које све препреке наилазим кроз читаву своју политичку каријеру, ја нисам неко ко кука и људи можда стичу утисак да то иде све лако. Иначе сам такав у животу, не кукам, не волим да ме сажаљева било ко. Често су ме људи питали да ли је лакше бити врхунски спортиста или ово у чему сам данас, рекао сам да не постоји посао који је лак уколико желите да га радите добро и посвећено, посластичар, возач аутобуса, наставник у школи, новинар, политичар. Ако желите нешто да радите квалитетно, то је тешко. Али, наравно, резултати тог вашег рада вам причињавају задовољство, зато се тиме и бавите. Тако да не бих ништа одвајао, верујте, у сваку ствар коју сам радио веровао сам дубоко, никад нисам радио ништа јер ми је неко наметнуо или рекао да је добро за рејтинг. Често у јавном животу умем да прећутим оно што мислим, али никад у животу нисам изговорио оно што не мислим. Да ли сам некад променио мишљење, па да, само магарац не мења мишљење, али у моменту кад сам нешто изговарао, дубоко сам био уверен у то и, уколико у нечем нисам успео, нисам имао проблем да кажем да нисам успео, никад од мене нећете чути нешто што не мислим зато што је то добро да се чује или добро за рејтинг, ја то не радим. Неретко ме то доста коштало, али тако се боље осећам, то није ствар мог бављења политиком, то је ствар мог животног кодекса.

* Ваш СПАС је комплетно прешао у СНС, јесте ли осетили неку опструкцију или негативност усмерену ка вама од када се то десило? Да ли вас је неко доживео као конкуренцију?

- Ми смо угасили странку, не знам да ли су баш сви чланови и симпатизери прешли у СНС, али странка која је тад постала парламентарна, од тада више не постоји. Подсетићу вас, ми смо након само годину и 20 дана постојања ушли у парламент, само три странке су тад ушле: СНС са коалиционим партнерима, СПС са својим коалиционим партнерима и ушао је СПАС, самостално потпуно. Нико више. Има опструкција, то је логично, увек се неко осећа угрожено. Ја сам подсетићу вас у лето 2021. године обишао целу странку, не знам да ли је ико то урадио у тако кратком периоду. Те 2021. године, са Дарком Глишићем, мислим да сам био у 50 градова, где су долазили сви околни одбори, цела странка. Преко 20.000 људи сам срео за та три месеца, није то нимало лако, разговарао са тим људима, добио њихову недвосмислену подршку. Са друге стране, ови који опструишу, то су вам углавном  поједини функционери, који не могу да победе на своје име ни у свом улазу, они су постављена лица од стране странке и захваљујући  томе и могућности да су на високом положају, мисле да су политичари, а у ствари су само политичке бирократе и функционери. Е они ме углавном опструишу. Али они и ја нисмо иста раван. Ја сам човек за ког се гласа, који је на своје име побеђивао и ту исту српску напредну странку, а они су само постављена лица. Није политичар свако ко се бави политиком, формално само јесте, али велика је разлика. Они у мени не изазивају нервозу, осим сажаљења и мало гађење, јер нисмо упоредиви.

* Не прође ни неколико дана а да неки од опозиционих медија не објави да су односи између председника Вучића и вас затегнути. Па јесу ли?

- Свега сам се наслушао и начитао за ових пар година. С њим никад нисам имао ниједну свађу. Да ли смо увек исто мислили? Па нисмо, да мислимо исто, онда бих ја био његов политички клон. Али заиста никад нисмо имали ниједну чак ни непријатну ситуацију. Постоје ствари којима се ја бавим у које се он заиста никада није мешао, у 99% ствари, знао сам ја да га окренем и питам шта мисли о нечему. Он чак никада није звао да инсистира на било чему, иако се можда стиче другачији утисак. Ја сам овде дошао са јасном референцом и резултатима бављења локалном политиком, што бисе рекло "мало сам и побеђивао тај исти СНС" на Новом Београду, зато су ми ваљда и дали прилику, као у фудбалу кад дате гол Реал Мадриду, онда вас они зову следеће године. СНС јесте то на овим просторима и ја ту јесам дошао као неко кога је препоручио његов рад, а не зато што сам породични пријатељ са породицом Вучић. Имамо здрав однос и слободу. Да је другачије, не бих био ту, верујте. С њим разговарам поштујући апсолутно његов политички ауторитет и све оно што је он урадио јер ја мислим да је он, као што сам и рекао пре пар година, суштински први идеолог нове, модерне Србије, родоначелник нове српске политике. Мислим да је то највећи комплимент који могу да му дам. А да сваки дан нешто причам Вучић је ово, Вучић оно, ја то не могу стварно. Мени је то будалаштина, али ако сам изговорио ово што сам изговорио, ако сам угасио парламентарну странку да бих ушао у његову странку, ако сам прихватио да будем потпредседник, ако сам спреман данас да станем иза његове суштински националне политике, коју он креира, и ако то није довољно, онда ништа, нек ме избаце . У  "Јунајтед медија групи", ето, никако да се договоре шта сам ја, да ли сам Вучићев поданик или сам његов џелат, да ли треба да ме смени јер нећу да га поговорено слушам или сам послушник који испуњава све, ајде договорите се. Не могу да се бавим тим, ми треба за собом да оставимо неке резултате, ја на локалном нивоу, он на националном и на то сам фокусиран. Имам довољно знања и искуства и никад се нисам стидео да кажем, и Влади Обрадовићу сам рекао ти немаш појма о граду, нисам рекао да је глуп или необразован, колико си карактерно добар, то не знам, алимо граду немаш благе везе. Чак се ниси баш потрудио ни да прочиташ понешто. Свестан сам колико знам, а исто тако свестан сам и колико не знам, човек читав живот учи. На овим просторима имали сте покојног Бандића, Јанковић у Љубљани. Радити посао градоначелника је можда најкомплекснији оперативно јер сваког дана имате на стотине ствари на које морате да реагујете. Кад водите државу или министарство, то вам је као танкер, а овде сте стално на глисеру. Докле, што се Вучића тиче и нашег односа, за сада је све у реду, мислим да нема разлога да тако не буде и убудуће, али ће то свакако време показати. Имамо доста поверења један у другог и настављамо даље да сарађујемо.

* Како сте казали, док сте градоначелник, зграде градске управе неће бити у дугиним бојама или са ЛГБТ заставама. Да ли вам је неко директно замерио на таквим изјавама и да ли је било притисака на вас по том питању? Одавде, од странаца.

- Било је притисака. То је просто та агенда. Ниједног тренутка нисам дискриминаторски настројен према људима хомосексуалне оријентације, апсолутно не, и град Београд је све урадио да би њима омогућио што је до града да могу да одрже своју манифестацију, али сам само јасно поставио границе преко којих не идем. Рекао сам шта мени смета. Био бих против такве манифестације на такав начин да на њу излазе и хетеросексуално опредељени људи, када би се тако понашали, шетали голи по улици, неприкладно понашали у јавном простору током те параде....мислим да је то неумесно. А што се тиче слободе, немам ништа против тога, међутим, и они морају да поштују моју, нашу слободу. Идем на Београдске дане породице, то је моје право. Ја мислим да добар део тих организација доноси већу штету тим људима него корист. Јер да би се одбранили од агресивних, они постају агресивни, претерују у томе. Мислим да људи хомосексуалног опредељења треба да живе нормалан живот, да нико не треба да их угрожава, да имају своја права, али исто тако не треба ни они наметањем својих животних ставова и филозофија да угрожавају оне који не припадају њиховој оријентацији. Мислим да постоје они који на томе лепо и дебело зарађују, који гурају ту агенду из неког другог разлога и злоупотребљавају те људе. Исто као и питање национализма, последње што сам ја, јесте да сам шовиниста или дискриминатор. Живео сам и на истоку и на западу, имам пријатеље свих боја, нација, вера, тако да те етикете које покушавају да ми прилепе су будалаштине. Али нико не може да ми забрани да будем оно што сам, да кажем нећу да идем на хомосексуалну параду, не може шарена застава дугиних боја на скупштину града поред заставе града Београда и српске застава. Али исто тако не бих пустио ни другу неку заставу, не може ни застава извиђача на Стари двор, ничија. Ево, Веселиновић каже он ће ту шарену да закачи кад дође. Ако га Народ нуде гласао, нека закачи, јер знате сваки народ увек добије онакву власт какву заслужује.

* Ал џазира је објавила текст у којем каже да некада најбољи ватерполиста света "функцију покушава освојити екстремном шешељевском реториком, односно величањем четништва". Да је ово интервју за Ал Џазиру, шта бисте им одговорили?

- Не знам шта би им одговорио Зоран Ђинђић, рецимо. Да ли је он неко коме би то замерили. Ја сам 1997. године имао 19 година кад је он са овог здања скинуо петокраку. Веронауку у школу уводи 2002. године. Његова влада је спремала да се равногорски покрет изједначи са партизанским. Шта ту има лоше? Друго, изједначавање четника са усташама је директна последица комунистичке пропаганде после Другог светског рата. Равногорски покрет је проистекао из југословенских официра тад, један од првих антифашистичких покрета у Европи, заједно са партизанским покретом и НОБ. Они су се борили против окупатора, а усташе нису. Питао бих Ал џазиру зашто не пишу о Ђинђићу тако. Али њих истина не интересује. 

* Доста сте на мети последњих дана због идеје о измештању Титових посмртних остатака из Београда. Како то доживљавате?

- Да то неко не би доживео као јефтину, петпарачку причу, до избора ћу то да смањим, јер је то далеко од те приче. Пробао сам да објасним о чему се ради и да направим јасну дистинкцију између комуниста и партизана, да су партизани наша браћа која су злоупотребљена за пласирање комунистичке идеологије и покушао сам да објасним какву је штету то начинило Србији. Да то није никакво урушавање антифашизма и антифашистичких симбола, јер мислим да има далеко већих антифашистичких симбола од Јосипа Броза Тита. Али људи који желе све да обесмисле кажу: "Ма то је само предизборна прича". Вероватно сам немам довољно снаге за такву ствар јер имам ограничен утицај и политички и друштвени, али кад буду прошли избори, ту ћу причу поново да покренем, да заиста поднесем иницијативу. Али,  нисмо ми варвари и нећемо да уништавамо и расипамо кости као што су комунисти Дражи Михајловићу. Него да бисмо раскрстили са симболима комунизма. То је за један далеко шири друштвени дијалог, то треба да буде политичка одлука која ће да произађе из зрелости српског друштва, не да бисмо неког дискриминисали, него баш зато да бисмо могли даље да наставимо, да имамо квалитетније односе и у региону и да бисмо коначно могли да именујемо ствари онаквим какве јесу, јер били смо сведоци једне прекрајане историје и томе морамо да станемо на крај. А шта ме повело? Дешавање у Дубровнику. Јер ти људи који имају изразито антисрпску, проусташку, кад то кажем, то нема везе са Хрватима, су људи који се сакривају иза Југословена. Грухоњић каже моја породица је комунистичка породица. Иза те врсте југословенства се прикривала антисрпска политика. Југославија је постојала и пре комуниста, али не причам о тој Југославији, немам ја проблем са другим народима и народностима. али имам проблем са комунистичком Југославијом, ње су се одрекли и они који су на њој испрофитирали. Хрвати су се одрекли те Југославије пре нас. А мислим и да ће наши односи са Хрватима и Бошњацима бити квалитетнији уколико раскрстимо са овим стварима, тај комунизам нас је и довео до крвавих ратова деведесетих, нажалост, јер је била једна велика утопија која је служила за манипулацију.

* Радили сте доста дуго са Драганом Ђиласом. Има ли нешто из тог периода о чему никада нисте говорили, иако сте са његове стране доживели последњих година много напада?

- Од 2010. до 2012. године сам био заједно са њим, онда сам већ отишао на Нови Београд, а он је остао градоначелник до 2014. године. Има пуно ствари о којима нисам причао, постоје ствари о којима се прича и оне о којима се не прича. Подсетићу вас да ни о ДС ни о Ђиласу годинама нисам говорио, нисам ни име изговарао. Постоје, поновићу, неки животни кодекси, које ја имам, за разлику од њега и неких других. О бившима нема потребе да говорите негативно јер чињеница да су бивши довољно говори сама за себе. Ту мислим на бивше супружнике, бивше пријатеље, бивше сараднике. Они су ти и он је тај који су мене из године у годину почели да прозивају, али ја ни дан-данас не желим да пређем ту границу. Још те 2018. године, он зна добро да сам ја њему то рекао, да у Скупштини града може само он да дигне руку за мене, а ја за њега нећу гласати. Али он то никад није рекао јавно, рекао је нешто друго. Начин на који је спроводио кампању против мене, пласирао лажи на један латентан начин, па све дубље и дубље, нека служи њему на част. Ничега се што сам радио као помоћник градоначелника не одричем нити се ичега стидим. Од 2010. до 2012. године сам био заједно са њим, онда сам већ отишао на Нови Београд, а он је остао градоначелник до 2014. године. Има пуно ствари о којима нисам причао, постоје ствари о којима се прича и оне о којима се не прича. Подсетићу вас да ни о Демократској странци ни о Ђиласу годинама нисам говорио, нисам ни име изговарао. Постоје, поновићу, неки животни кодекси, које ја имам, за разлику од њега и неких других. О бившима нема потребе да говорите негативно јер чињеница да су бивши довољно говори сама за себе. Ту мислим на бивше супружнике, бивше пријатеље, бивше сараднике. Они су ти и он је тај који су мене из године у годину почели да прозивају, али ја ни дан-данас не желим да пређем ту границу. Још те 2018. године, он зна добро да сам ја њему то рекао, да у Скупштини града може само он да дигне руку за мене, а ја за њега нећу гласати. Али он то никад није рекао јавно, рекао је нешто друго. Начин на који је спроводио кампању против мене, пласирао лажи на један латентан начин, па све дубље и дубље, нека слижи њему на част. Ничега се што сам радио као помоћник градоначелника не одричем нити се ичега стидим, од тадашњих теретана на отвореном, које сам суштински ја измислио, оне нису постојале, а данас нема парка који их нема, па преко затварања кладионица, које ја нисам затворио, али сам спремио сву документацију да би Министарство финансија и Управа за игре на срећу могли да их затворе. Тад смо затворили неколико десетина кладионица. Ничег се не срамим, као ни ствари које сам радио у општини Нови Београд. Што се тиче њега, са ове временске дистанце, знамо шта је радио добро, шта је радио лоше, али да идем да пљујем по њему, нећу. Више пута сам га позивао да дође у емисију, да седне преко пута мене и каже шта има, али никад није дошао. Он воли то на даљину, преко СМС. Где сам ја данас и шта сам радио последњих 12 година и где је он и шта је радио, а погледајте само почетну позицију. Он је кренуо с места градоначелника Београда, где је дошао захваљујући Борису Тадићу, а ја сам ипак кренуо са места председника општине Нови Београд, где сам био неко кога су сви у Србији знали а наравно онда и Новобеограђани, ако ништа друго, због онога чиме сам се бавио у прошлом, спортском животу. Било би нефер да кажем да нисам научио доста ствари у том периоду од две године, док сам био помоћник градоначелника, научио сам како функционише градски апарат, шта је град Београд, шта је управа, причао сам о томе кад су на прошлим изборима били ови кандидати за градоначелника. То су све људи који немају дана искуства и знања. Сигуран сам да не би могли чак ни секретаријате да наброје. Град Београд није једноставан систем. Мени је требало најмање годину дана да ухватим како то функционише. Да не причам још касније искуство од 10 година. Бити градоначелник није чиста политика, то је занатски посао. Наравно да има и политике, и то не мало, али има и чистог знања. Ви видите да се кандидују људи који немају дана искуства из локалне самоуправе, да су бар водили неку месну заједницу, да не кажем да би било повољно да су водили општину. Бранко Пешић, који је урадио много за Београд, пре тога је био годинама председник општине Земун, није ни он директно из Комунистичке партије пао на место градоначелника. Неопходно је да се иде ипак неким редом.

* За крај, да треба читаоцима да вас представим у једној реченици, која би то реченица била?  

- Тешко питање, шта год да кажем. Мислим да је мој живот довољно јаван, отворен од моје 15. године, кад сам први пут заиграо у сениорској конкуренцији. Мислим да са мном знате на чему сте. Ето можда је то та реченица. са мном људи знају на чему су и без обзира на приче, лако им је да донесу закључак, не мислим само на позитиван него и на негативан, али јасно им је шта имају испред себе. Са овим другима нисам сигуран.

Извор: Ало