Драган Ђилас и његова жута тајкунска дружина су после 2000. године, као гладни скакавци, обрстили и опустошили све што је у Србији грађено деценијама и сачувано чак у најтежим ратним годинама, и последњи ко сме да се представља као заштитник националних ресурса јесте управо тајкунски краљ Драган Ђилас. 

Од успешних и перспективних фабрика и предузећа они су правили ледине и узгајивачнице шампињона, а пиваре, цементаре, шећеране и друге непроцењиве индустријске комплексе, поклањали су или продавали за долар, под изговором да та предузећа постоје само на папиру и да немају никакву перспективу. 

Уништавали су Србију за провизију и енормно се богатили док су били на власти, а најпрождрљивији и најлакомији у тој тајкунској дружини је управо Драган Ђилас. 

Данас многа од тих предузећа која су поклонили као неперспективна праве велики профит, али он се, уместо грађанима, прелива у џепове оних са којима је жута лоповска клика правила комбинације. 

Ђиласова политика је симбол највеће пљачке националних ресурса у историји Србије и његова лажна и лицемерна брига за српске фабрике само је још једна од манифестација потпуне заблуделости и промашености српске опозиције.

Потпредседник Главног одбора Српске напредне странке

Марко Ђурић