Прошле недеље на Видовдан отворен је, после петнаест година, Народни музеј. То је други национални музеј који је реконструисан за време владе Александра Вучића. Прошле године на Дан ослобођења Београда, 20. октобра, после десет година, отворен је Музеј савремене уметности. Вучић је први српски премијер који је приликом избора за председника Владе, 2014. године, завршетак реконструкције ова два музеја навео као приоритете свог кабинета. Данас, четири године касније, са поносом може да каже да је обећања испунио. Било је премијера и пре Вучића, па им није падало на памет да се баве реконструкцијом ових музеја. И они и политика коју су представљали имали су друге приоритете. Наредних година биће још добрих вести за Београд и Србију. Три музеја добијају нове зграде, биће изграђене две уметничке галерије као и зграде Филхармоније и Опере и балета, а биће реконструисани и уметнички павиљон Цвијета Зузорић и кућа Ђуре Јакшића.

Зграда бивше Војне академије, саграђена крајем деветнаестог века, биће реконструисана и постаће Музеј града Београда. Пројектовање завршавамо до средине наредне године како бисмо до краја 2019. почели реконструкцију. Тако ће Музеј града Београда, после скоро 120 година од оснивања, коначно добити свој простор. Од 1903. године користио је зграде у улицама Узун Мирковој, Краља Петра и Косовској. После пресељења у кућу Александра Вуча у Змај Јовиној улици, 1940. године је отворена стална поставка која је затворена после двадесет година. Музеј града Београда у новој згради имаће око једанаест хиљада квадрата где ће се налазити 18 легата и више од 130 хиљада културно - историјских предмета. Стара Железничка станица, изграђена 1884. године, постаје Музеј историје Србије. Испред ње ће се налазити Савски трг у чијој ће средини, на Видовдан наредне године, бити постављен споменик оснивачу српске државе Стефану Немањи, а простор на коме су се налазили перони биће претворен у уметничку галерију. Већ крајем наредне године почеће реконструкција термоелектране на Дорћолу „Снага и светлост”, изграђене 1930. године, која ће постати Научно - истраживачки центар „Никола Тесла”, у оквиру кога ће се налазити музеј, библиотека, кампус и научне радионице. Градска галерија на Косанчићевом венцу градиће се од 2020. године, а пројекат реконструкције уметничког павиљона Цвијета Зузорић са грађевинском дозволом биће завршен до краја ове године, после чега ће Министарство културе почети грађевинске радове. До краја ове године очекујемо да Министарство културе распише међународни конкурс за идејно решење зграде Опере и балета Народног позоришта на Тргу Републике, на месту где се сада налази Стакленац, а Скупштина града Београда недавно је усвојила урбанистички план за зграду Филхармоније на Ушћу.

Све ово представља грех који лажна српска културна и политичка елита Александру Вучићу и власти Српске напредне странке не може да опрости. А и како би када смо за четири године урадили више него они деценијама уназад и показали да их култура интересује само као област у којој на намештеним тендерима једни другима деле паре за пројекте без икаквог значаја за друштво? Како ће да објасне грађанима да су музеји док су они „културни” владали били затворени, а да су сада када су на власти ови „некултурни” отворени?

Зато ме не чуди хајка коју је ово весело друштво покренуло против Скупштине града Београда због избора Дамира Хандановића за директора ЦЕБЕФ-а (Центар београдских фестивала). Једноставно, културним паразитима и лажној елити је потребно да се заборави отварање Народног музеја. Толико глупости и лажи одавно нисам прочитао. ЦЕБЕФ је градско предузеће које се бави продукцијом београдских фестивала и нема никакав утицај на њихове програме. Сваки фестивал, од ФЕСТ-а и БЕМУС-а до Џез фестивала, има свој организациони одбор који бира Скупштина града Београда и уметничког директора који је одговоран за програм. ЦЕБЕФ се бави техничком организацијом, тако да је нормално да на његовом челу буде неко ко је продуцент. Иначе, ЦЕБЕФ је настао 2014. године када је Град Београд морао да угаси Југоконцерт чији је рачун био блокиран више година и који је имао дугове преко 750 хиљада евра!? Тако је „ЦЕБЕФ” њихове власти односно Југоконцерт радио, а дугови овог предузећа им нису сметали. Критикују Хандановића јер је компоновао неку песму за Светлану Ражнатовић. То је неопростив грех. А није им сметало када је лидер њихове тадашње странке Борис Тадић, у јулу 2012. године, у селу Кончарево код Јагодине, био на концерту те исте Светлане Ражнатовић и певао са њом? То је било у реду? Нису се згражавали када је њихов лидер Тадић јавно говорио хрватским новинарима да се буди и успављује уз Северинине песме? То је било тако европски и културно, зар не? Нису се бунили када су Тадић и његова странка откупљивали карте за концерт Дина Мерлина у Арени и делили их члановима своје странке како би се овај певач уверио да га у Србији воле? Дино Мерлин је за њих европски уметник, иако је компоновао песму „Београд” за Цецу, а српски певачи нису?

Зато овде није проблем у Хандановићу, већ у Народном музеју и Музеју савремене уметности данас, а сутра у музејима града Београда, Историјском музеју Србије и Научно - истраживачком центру „Никола Тесла”. Проблем је у томе што данас Град Београд за културу одваја 2,6 одсто буџета, а док су они владали то је било далеко мање. Проблем је у томе што су данас сви београдски фестивали, од ФЕСТ-а, БЕМУС-а, БИТЕФ-а, Џез фестивала па до Фестивала документарног филма, бољи него 2013. године у сваком смислу, продукцијском, програмском, а и према броју гледалаца. Проблем је томе што за њихове бесмислене пројекте више нема градских пара. То лажна културна елита не може да нам опрости. Зато ће њихова хистерија бити све јача. А колико год да буде јака, никада неће моћи да сакрије чињеницу да док су они владали национални музеји нису радили, а данас су отворени за народ. То је наша највећа победа, а њихов највећи пораз.

Извор: Политика