Могли смо да се састанемо у 14,00 часова и да гласамо без расправе. Шта би то променило, шта, у овој декларацији?  То је најнижи могући акт који Народна скупштина доноси. Шта у њој вама говори да ће нешто да се промени? Где сте нашли упориште за то да је то данас бити или не бити? Немојте да се ми, народни посланици, осећамо као они који су учествовали у побунама робова, нпр. оне Спартакове, 73. године пре нове ере. Мислите, победисмо империју, савладасмо их све, а на крају све се развеје као мехур од сапунице. Није време за велике говоре и није време за страначке поене, време је да Србија коначно размисли где, шта, како даље. Ради се о два прелаза, има их више. Па, на белој земљи Албанци већ контролишу прелаз и врше царину. То не помињете. Изазивате сукобе између Срба који живе на северу КиМ и оних који тамо не живе, који би волели да овима на северу буде све исто као и њима, јер ко су они да њима буде боље? Кад се за нас нисте изборили, што се борите за ове на северу КиМ? 
Оптужујете Србе да су вандали који су запалили прелаз. Неколико дана сте провели доле, министар се изгледа више осећа као човек из Београда, а не као човек са КиМ. Разумем те људе. Хладне главе се доле не размишља. Можда су хладне главе људи у Книну размишљали када је кренула Хрватска, па погубили главе. Остали без игде ичега и дан данас немају ни кућу ни имање. Онај ко тамо живи он нема хладну главу. Требало би држава да има хладну главу за њега.

Где је била држава тада? Шта је то држава урадила? Три дана нам уливате поверење у КФОР, само се чека КФОР. Само се чека генерал који ће да одлучи да Срби живе мирно, а онда од четвртог дана само се чека Еулекс. КФОР више није онај у кога верујемо. Није био ниједног часа, јер када Албанци нису успели сами да заузму прелазе послали су КФОР да им обезбеди прелазе, Албанци ће да стигну и ви то добро знате. Не може изјавом Србија неће ратовати да се обезбеди мир на северу Косова. Може изјавом – Србија не жели рат, као што га не жели, а ко жели да Бог да му се ратовало у глави, али ако врховни командант каже – Србија неће ратовати, ако директор полиције каже – Србија не може да пређе оно што ви називате – административни прелаз, ко ће да заштити тамо народ? Ако нам овде у овој декларацији отворено кажете да је деловање свих међународних институција на КиМ уперено против Срба, шта тамо народ треба да ради? Да чека да га пљујете што је упалио прелаз. Ако је то уопште урадио народ спонтано, ако нису многи учествовали у организацији тога, да би имао за шта српски народ да буде оптужен.

Нисте ме досад уверили да сте баш урадили све што је могло. Радили сте све што сте мислили да смете. Албанци иду даље него што ви мислите да ће смети да иду и увек ће да иду даље и победиће нас у тој вашој дипломатској борби, јер сте ви посвађани између себе. Ви чак гледате ко ће на коју функцију ако би се десило светско чудо да после нових избора останете на власти. Ви подређујете октобру и мишљењу Европске комисије Србију. Живот Србије у великој мери данас и зависи од тога шта ће рећи и Европска комисија и Савет ЕУ. Где вам је ту обичан човек?

Имали сте неколико задатака од ЕУ, тешке и лакше. Лакши су били они које нисте испунили, да уредите земљу, да се изборите против мита, корупције и криминала, да извршите реформу правосуђа, да обезбедите сигурност страним улагачима, да развијате полако државу, њене институције, да усвајате европско законодавство, да га имплементирате  и будете спремни да кад Србија уђе у ЕУ да то све функционише.

Тежи задаци били су хапшење хашких оптуженика. Тежи за сваку власт у Србији. Веома ризични, а ви сте их испунили. Тежи задатак био је бринути о КиМ. Ево докле смо стигли. Стигли смо до тога да ће ЕУ да каже – па јесте, али нисте извршили реформу правосуђа.

Не знам са чим ви излазите пред грађане Србије и пред ЕУ. Оно што може да се види у средствима информисања то смо превазишли 90-их година када је нека друга власт држала медије под својом контролом. То само иритира грађане и само нас плаши на шта сте све спремни да бисте очували имиџ, углед. Уопште се не поставља питање да ли ћемо да подржимо мере које предлажете за КиМ, али само ми реците мере. Декларација, па сами ваши посланици су дали амандмане на ту декларацију. Откад то да, декларација о КиМ, посланичка већина даје амандмане својој Влади. И што дајете амандмане на декларацију коју предлаже Влада Републике Србије која утврђује и води политику.

Хоћете да Скупштина утврђује и води политику, па ваљда смо то Уставом поделили. Нема ту места ни за председника Републике, он само представља земљу у иностранству, али овде је све помешано. Нама премијер Цветковић подноси извештај о Косову и Метохији, питање је да ли зна колико има километра до Рашке. Председник Владе Србије четири минута одржао говор. Извините, после председника Владе, министри немају о чему да говоре. После председника Владе се не дискутује, чланови Владе не дискутују, јер он треба да каже све, прикупи извештаје од свих, среди и исприча нам и шта се дешава и шта ће да се деси. Јер не умем да разумем, па бих волео да ми писци декларације објасне шта су мислили кад су рекли: "да имајући у виду реалну опасност по суверенитет и територијални интегритет Републике Србије, која проистиче из претњи једностраним проглашењем независности Косова". Ово је било "копи пејст" из неке декларације од пре пет, шест година, драга моја Владо. Као и изјава неких држава да ће признати једнострану независност Косова. Колико је држава признало независност Косова и Метохије?

Па онда кажете, Народна скупштина Република Србије утврђује да овакво деловање међународних мисија представља грубо кршење међународног права таквим актима и активностима били би непосредни угрожени суверенитет". Ваљда су угрожени суверенитет и опстанак Србије, а не били би. Па да бар кажете, биће угрожени, него кажете били би. Па били би, ако би се лоше понашали, али ако се лоше понашају или су угрозили или ће да угрозе.

Сад ме заиста интересује, да ли ви свирате у ратне трубе или не? Молим вас да ми објасните шта значи, да бих знао да и ја пренесем нешто кад одем међу грађане Србије, ова два става Д и Ђ, у којима кажете:" посебно се обавезује Влада Републике Србије, да у свим околностима које би могле наступити ефикасно делује на заштити живота и имовине, права и слобода грађана покрајине". Заиста тражим објашњење од председника Владе, како се ефикасно делује на заштиту живота и имовине,права и слободе грађана покрајине и шта ће вам ово " а посебно српског и не албанског становништва"? У Косовској Митровици живе и Албанци. Шта сад њих нећемо да штитимо? Они нека буду угрожени.

"Обавезује се Влада Републике Србије да донесе конкретан и свеобухватан план мера који ће бити предузете у свим областима њених надлежности за случај погоршања стања на Косову и Метохији". То Влада ради по Уставу. Ко смо ми да обавежемо Владу да донесе план мера, а што нисте написали да тај план мера доставе Скупштини на усвајање. Влада да донесе план мера обавезује се, а шта ако не донесе. Хоћете да гласате да сменим Владу. Не данас се перу уста, и сутра идете на годишњи одмор. Завршили сте посао, усвојите Декларацију и идете на годишњи одмор. Остаје Влада да прави план мера.

Никада није био проблем Народне скупштине да одобри план мера декларације, резолуције, све што се тицало Косова и Метохије. Постоји они који су против тога, али њих је и срамота, али шта ће бити сутра, прекосутра, наксутра. Шта ће бити кад Албанци дођу на те прелазе, административне, кажем на границу, за њих је то граница. Чини ми се да је Еулекс већ да изјаву да мора да изврши налог цивилне привремених институција на Косову и Метохији. Проверите то?

Шта ће да буде? Хоћемо ли овде да се посипамо пепелом? Имамо ли савезника? Шта ће са српским народом да буде и са тим неалбанцима, како их ви називате? Где ће да се сместе? Јесте ли спремили домове? Људи, ситуација је веома озбиљна. Уопште не мислим да треба да се свађамо око тога. Гледам само, да видимо оно што ви нећете да видите. Да прочитам оно што ви нисте хтели да напишете. На вама је то. Остаје тај грех за КиМ. То се носи. Не знам да ли су вас можда аналитичари преварили кад врше то истраживање јавног мњења, па кажу – Косово је на десетом месту сваког грађанина Србије. Важнија му је незапосленост, борба против криминала, а ЕУ јесте, али сваком човеку је појединачно Косово на првом месту.

Кад вам неко каже ту ништа не може да се уради, нека каже то као званично лице. Не као комшија, не као кум, пријатељ на слави. Нека каже као човек који има потпуну одговорност. Ја све вас јако добро разумем, али није лепо, није у реду да нас 250 преузимамо одговорност за оно што ради Влада и председник Републике. Није то наш посао. Грађани Србије целе очекује колики ће порези да буду, очекују какве ћемо законе да доносимо. Не очекују од ове Скупштине изузев ако у складу са Уставом неко предлаже да прогласимо ванредно или ратно стање. Онда Скупштина има право и дужност и обавезу да одлучује о томе. У оваквим случајевима, годинама траје пребацивање лоптице на Скупштину.

Изгласаће нас 200 ову декларацију. Шта ће сутра да буде? Шта ће полиција да ради? Шта ће војска да ради? Шта ће шатл дипломатија да ради? Да трчи пред затворена врата. Трошите бензин. У ствари то је нафта. Керозин је нафта. Хајде да озбиљно разговарамо као људи. Јесмо ли спремни ми да гледамо како се све урушава и само да вичемо како смо патриоте? Лагодно је живети у Београду. Тешко је живети на КиМ. То увек имајте на уму. Не треба Србија да буде роб тешког живота на КиМ. Али, ако у Уставу пише да треба да буде роб, онда ће да буде. И робови су се подизали на устанак, свесни да иду на империју, али кад прекипи онда се више о томе не размишља. Сви имате и децу и унучиће. Размислите о туђој деци и туђим унуцима. Онима који ноћас не спавају. Јел, ако већ данас бринемо о њима хајде да та брига буде искрена и поштена, не уз читање новина за време седнице господо социјалисти. Нема смисла. Тамо нису ни стигле српске новине.

Албанци из Швајцарске прелазе на два прелаза на југу Србије, иду на КиМ. Враћају се. Они се лече, они тргују, они једу, спавају, пију. Срби који су осуђени на два прелаза на северу, нити се лече, нити једу, нити спавају нити пију. Немојте нама то да причате. Обезбедите да се лече. Обезбедите да једу и да пију. Обезбедите да прелазе границу, административни прелаз. Нек нас побију.  Ајмо у Брњак да заседамо, да заседа Народна скупштина на прелазу. Нек побије нас КФОР. Ајмо да ми будемо ти вандали који су заузели прелаз.

Имате на располагању посланичку групу Српске напредне странке. Само нам реците шта ћете да урадите? Ако сте уопште о томе било када одлучивали, иако вас је ико икада питао шта треба да се ради. Немојте да једни говоре да је све изгубљено, други да је све наше, трећи да треба поделити Косово између Албаније и Србије. Хајде да вас чујемо шта желите да урадите, шта да заступамо или шта да нападнемо? Као људе не можемо да вас у овој Скупштини нападнемо. Нико од вас појединачно није крив за ово што се дешава, а као политичаре желео бих да знам шта треба да вам подржимо.

Какву одговорност желите да преузмете изгласавањем ове декларације? Што не напишете у року од месец дана урадићемо то и то, у року од два месеца то и то. Гласамо, завршимо, ако сте урадили добићете изборе, а ако нисте нећете…(искључен микрофон).

- Комплетну дискусију можете прочитати у наставку. Следи стенограм са седнице. -

ПРЕДСЕДНИК: Поштоване даме и господо народни посланици, отварам  седницу Десетог ванредног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2011. години. 
Као што сте могли да видите, за Десето ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у 2011. години одређен је следећи

Д н е в н и  р е д:

1. Предлог декларације Народне скупштине Републике Србије о актуелном стању на Косову и Метохији након једностраних и насилних аката привремених институција самоуправе у Приштини, који је поднела Влада (број 02-2763/11 од 29. јула 2011. године).

Реч има премијер Владе, господин Мирко Цветковић.     

МИРКО ЦВЕТКОВИЋ: Поштовани народни посланици и посланице, Влада Републике Србије затражила је хитну седницу Народне скупштине Србије због драматичног погоршања ситуација на Косову и Метохији. Кризу на Косову и Метохији изазвале су привремене власти у Приштини, неодговорним, једностраним и политички мотивисаним акцијама забране промена робе и покушајем насилног заузимања административних прелаза.
Њихов циљ је био да се измени реално стање на терену, да се унесе немир међу српско становништво, да се институције тзв. независног Косова инсталирају на северном делу покрајине. Тај циљ су намеравали да постигну изазивајући инциденте, покушавајући да испровоцирају реакције српског становништва и да отежају међународну позицију Србије. Суштински намера приштинских власти је била да се насилним актима испровоцира Србија да прекине дијалог који је почео да даје прве резултате. 
Садашња позиција Владе Србије на основу Резолуције 1244 је да смо обавезни да све проблеме решавамо мирно и дипломатски и искључимо употребу било којих других средстава. У изузетно тешким условима и са изразито ограниченим маневарским простором одвијале су се активности Владе Републике Србије током ових догађаја. Влада Србије, односно министар Горан Богдановић и шеф тима за дијалог са Приштином Борислав Стефановић су од самог почетка актуелне кризе на терену.

Први задатак је био да се обезбеди повлачење специјалних полицијских снага, привремених власти у Приштини са административних прелаза. Током тешких преговора и у изузетно запаљивој атмосфери овај задатак је обављен. Други задатак наших људи на терену је био да спрече инциденте и обезбеде заштиту локалног становништва и осигурају функционисање институција Републике Србије и локалне самоуправе у општинама на Косову и Метохији у кризној ситуацији, као и редовно снабдевања становништва.
Осим ангажовања на терену други правац активности Владе Србије је био усмерен ка мобилизацији међународне заједнице и указивању на узроке и суштину погоршавања стања у нашој јужној покрајини. Дипломатском и преговарачком активношћу заустављен је овај брутални покушај Приштини да наметне неприхватљива решења. Мобилисана је међународна заједница, затражена је ванредна седница, односно расправа у Савету безбедности УН ради разматрања на Косову и Метохији.

Упркос привременом и делимичном отклањању опасности остају отворена питања са којим ћемо морати да се суочимо и да дефинишемо додатне правце акција, посебно у овим околностима када постоји очигледна спремност дела међународне заједнице да поступа супротно оквирима Резолуције 1244 УН. 
Наше главно средство у борби за Косово и Метохију је дијалог. Наше опредељење је да не повучемо ни један потез који би угрозио опстанак Срба у јужној покрајини и који би утицао на дестабилизацију региона. Дијалог, који је почео да даје прве резултате очигледно је помутио амбиције екстремног дела привремених институција у Приштини који желе силом да измене стаје у покрајини. И међународној заједници под чијим протекторатом је Косово и Метохија и албанске привремене институције у Приштини треба да буде јасно да Влада Србије никада неће признати независно Косово, и да не постоје уцене под којима би тако нешто учинили.

Због тога, Влада Србије позива међународну заједницу, УН, ЕУ да се чврсто придржавају Резолуције 1244 и постигнутих договора, као и да поступају у складу са својим мандатом. Њихов мандат је обезбеђивање мира и стабилности, а не изградња нелегалне независности Косова и Метохије. Захтевом од међународних
мировних мисија и војне мисије КФОР да не подржавају једностране акте, провокације и насиље привремених власти у Приштини и да својим активностима не изазивају страх, и несигурност Срба и других грађана Косова и Метохије.

Позивамо УН и ЕУ да повратком на пређашње стање, реафирмишу дијалог као начин за решење проблема и да не дозволе да се силом и једностраним актима чини покушај наметања решења. Србија никада неће дозволити такво уцењивање. 
Позивам грађане на Косову и Метохији, пре свега Албанце да се уздрже од сваког насиља и да не нападају и малтретирају своје суграђане. Апелујем на косовске Србе да буду јединствени и да не повлаче ни један потез којим би учинили услугу екстремистима који желе да отму Косово и Метохију. Своје протесте изражавајте мирним путем и спречите провокације хулигана који су директно у служби албанског екстремизма. 
Позивам посланике да будемо достојанствени и јединствени и пружимо подршку активностима Владе у решавају кризе и обезбеђивању опстанка и трајног мира, односно у одбрани интереса државе Србије на Косову и Метохији. Захваљујем.

ПРЕДСЕДНИК: Народни посланик Томислав Николић има реч.    

ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ: Даме и господо народни посланици, данас смо овде чули опис стања, новинарску хронологију догађаја, апеле Албанцима, позиве Србима. Док сам слушао председника Владе, мислио сам да слушам Бан Кимуна.

Данас смо овде, као представници, носиоци уставотворне и законодавне власти којима се до сада нисте обраћали у вршењу послова који су по Уставу у надлежности Владе Републике Србије, у утврђивању и вођењу политике. Данас нам овде нисте поднели неки извештај о коме бисмо гласали, па га потврдили или одбили. Данас овде од нас тражите, чак је један говорник ваш ватрено рекао – народ очекује шта ће Скупштина данас да одлучи. Извините, немојте на нас да пребацујете ако та одлука није добра. Ви сте одлучивали. Ви сте водили политику. Ви сте увек размишљали о томе шта ЕУ мисли о неком вашем потезу, што је добро, али никада нисте навели ЕУ да размишља о томе шта бисмо то ми некад желели. Не може Народна скупштина да буде талац Владине политике. Не могу данас очи Срба са севера КиМ да буду упрте у Скупштину.

Могли смо да се састанемо у 14,00 часова и да гласамо без расправе. Шта би то променило, шта, у овој декларацији?  То је најнижи могући акт који Народна скупштина доноси. Шта у њој вама говори да ће нешто да се промени? Где сте нашли упориште за то да је то данас бити или не бити? Немојте да се ми, народни посланици, осећамо као они који су учествовали у побунама робова, нпр. оне Спартакове, 73. године пре нове ере. Мислите, победисмо империју, савладасмо их све, а на крају све се развеје као мехур од сапунице. Није време за велике говоре и није време за страначке поене, време је да Србија коначно размисли где, шта, како даље. Ради се о два прелаза, има их више. Па, на белој земљи Албанци већ контролишу прелаз и врше царину. То не помињете. Изазивате сукобе између Срба који живе на северу КиМ и оних који тамо не живе, који би волели да овима на северу буде све исто као и њима, јер ко су они да њима буде боље? Кад се за нас нисте изборили, што се борите за ове на северу КиМ? 
Оптужујете Србе да су вандали који су запалили прелаз. Неколико дана сте провели доле, министар се изгледа више осећа као човек из Београда, а не као човек са КиМ. Разумем те људе. Хладне главе се доле не размишља. Можда су хладне главе људи у Книну размишљали када је кренула Хрватска, па погубили главе. Остали без игде ичега и дан данас немају ни кућу ни имање. Онај ко тамо живи он нема хладну главу. Требало би држава да има хладну главу за њега.

Где је била држава тада? Шта је то држава урадила? Три дана нам уливате поверење у КФОР, само се чека КФОР. Само се чека генерал који ће да одлучи да Срби живе мирно, а онда од четвртог дана само се чека Еулекс. КФОР више није онај у кога верујемо. Није био ниједног часа, јер када Албанци нису успели сами да заузму прелазе послали су КФОР да им обезбеди прелазе, Албанци ће да стигну и ви то добро знате. Не може изјавом Србија неће ратовати да се обезбеди мир на северу Косова. Може изјавом – Србија не жели рат, као што га не жели, а ко жели да Бог да му се ратовало у глави, али ако врховни командант каже – Србија неће ратовати, ако директор полиције каже – Србија не може да пређе оно што ви називате – административни прелаз, ко ће да заштити тамо народ? Ако нам овде у овој декларацији отворено кажете да је деловање свих међународних институција на КиМ уперено против Срба, шта тамо народ треба да ради? Да чека да га пљујете што је упалио прелаз. Ако је то уопште урадио народ спонтано, ако нису многи учествовали у организацији тога, да би имао за шта српски народ да буде оптужен.

Нисте ме досад уверили да сте баш урадили све што је могло. Радили сте све што сте мислили да смете. Албанци иду даље него што ви мислите да ће смети да иду и увек ће да иду даље и победиће нас у тој вашој дипломатској борби, јер сте ви посвађани између себе. Ви чак гледате ко ће на коју функцију ако би се десило светско чудо да после нових избора останете на власти. Ви подређујете октобру и мишљењу Европске комисије Србију. Живот Србије у великој мери данас и зависи од тога шта ће рећи и Европска комисија и Савет ЕУ. Где вам је ту обичан човек?

Имали сте неколико задатака од ЕУ, тешке и лакше. Лакши су били они које нисте испунили, да уредите земљу, да се изборите против мита, корупције и криминала, да извршите реформу правосуђа, да обезбедите сигурност страним улагачима, да развијате полако државу, њене институције, да усвајате европско законодавство, да га имплементирате  и будете спремни да кад Србија уђе у ЕУ да то све функционише.

Тежи задаци били су хапшење хашких оптуженика. Тежи за сваку власт у Србији. Веома ризични, а ви сте их испунили. Тежи задатак био је бринути о КиМ. Ево докле смо стигли. Стигли смо до тога да ће ЕУ да каже – па јесте, али нисте извршили реформу правосуђа.

Не знам са чим ви излазите пред грађане Србије и пред ЕУ. Оно што може да се види у средствима информисања то смо превазишли 90-их година када је нека друга власт држала медије под својом контролом. То само иритира грађане и само нас плаши на шта сте све спремни да бисте очували имиџ, углед. Уопште се не поставља питање да ли ћемо да подржимо мере које предлажете за КиМ, али само ми реците мере. Декларација, па сами ваши посланици су дали амандмане на ту декларацију. Откад то да, декларација о КиМ, посланичка већина даје амандмане својој Влади. И што дајете амандмане на декларацију коју предлаже Влада Републике Србије која утврђује и води политику.

Хоћете да Скупштина утврђује и води политику, па ваљда смо то Уставом поделили. Нема ту места ни за председника Републике, он само представља земљу у иностранству, али овде је све помешано. Нама премијер Цветковић подноси извештај о Косову и Метохији, питање је да ли зна колико има километра до Рашке. Председник Владе Србије четири минута одржао говор. Извините, после председника Владе, министри немају о чему да говоре. После председника Владе се не дискутује, чланови Владе не дискутују, јер он треба да каже све, прикупи извештаје од свих, среди и исприча нам и шта се дешава и шта ће да се деси. Јер не умем да разумем, па бих волео да ми писци декларације објасне шта су мислили кад су рекли: "да имајући у виду реалну опасност по суверенитет и територијални интегритет Републике Србије, која проистиче из претњи једностраним проглашењем независности Косова". Ово је било "копи пејст" из неке декларације од пре пет, шест година, драга моја Владо. Као и изјава неких држава да ће признати једнострану независност Косова. Колико је држава признало независност Косова и Метохије?

Па онда кажете, Народна скупштина Република Србије утврђује да овакво деловање међународних мисија представља грубо кршење међународног права таквим актима и активностима били би непосредни угрожени суверенитет". Ваљда су угрожени суверенитет и опстанак Србије, а не били би. Па да бар кажете, биће угрожени, него кажете били би. Па били би, ако би се лоше понашали, али ако се лоше понашају или су угрозили или ће да угрозе.

Сад ме заиста интересује, да ли ви свирате у ратне трубе или не? Молим вас да ми објасните шта значи, да бих знао да и ја пренесем нешто кад одем међу грађане Србије, ова два става Д и Ђ, у којима кажете:" посебно се обавезује Влада Републике Србије, да у свим околностима које би могле наступити ефикасно делује на заштити живота и имовине, права и слобода грађана покрајине". Заиста тражим објашњење од председника Владе, како се ефикасно делује на заштиту живота и имовине,права и слободе грађана покрајине и шта ће вам ово " а посебно српског и не албанског становништва"? У Косовској Митровици живе и Албанци. Шта сад њих нећемо да штитимо? Они нека буду угрожени.

"Обавезује се Влада Републике Србије да донесе конкретан и свеобухватан план мера који ће бити предузете у свим областима њених надлежности за случај погоршања стања на Косову и Метохији". То Влада ради по Уставу. Ко смо ми да обавежемо Владу да донесе план мера, а што нисте написали да тај план мера доставе Скупштини на усвајање. Влада да донесе план мера обавезује се, а шта ако не донесе. Хоћете да гласате да сменим Владу. Не данас се перу уста, и сутра идете на годишњи одмор. Завршили сте посао, усвојите Декларацију и идете на годишњи одмор. Остаје Влада да прави план мера.

Никада није био проблем Народне скупштине да одобри план мера декларације, резолуције, све што се тицало Косова и Метохије. Постоји они који су против тога, али њих је и срамота, али шта ће бити сутра, прекосутра, наксутра. Шта ће бити кад Албанци дођу на те прелазе, административне, кажем на границу, за њих је то граница. Чини ми се да је Еулекс већ да изјаву да мора да изврши налог цивилне привремених институција на Косову и Метохији. Проверите то?

Шта ће да буде? Хоћемо ли овде да се посипамо пепелом? Имамо ли савезника? Шта ће са српским народом да буде и са тим неалбанцима, како их ви називате? Где ће да се сместе? Јесте ли спремили домове? Људи, ситуација је веома озбиљна. Уопште не мислим да треба да се свађамо око тога. Гледам само, да видимо оно што ви нећете да видите. Да прочитам оно што ви нисте хтели да напишете. На вама је то. Остаје тај грех за КиМ. То се носи. Не знам да ли су вас можда аналитичари преварили кад врше то истраживање јавног мњења, па кажу – Косово је на десетом месту сваког грађанина Србије. Важнија му је незапосленост, борба против криминала, а ЕУ јесте, али сваком човеку је појединачно Косово на првом месту.

Кад вам неко каже ту ништа не може да се уради, нека каже то као званично лице. Не као комшија, не као кум, пријатељ на слави. Нека каже као човек који има потпуну одговорност. Ја све вас јако добро разумем, али није лепо, није у реду да нас 250 преузимамо одговорност за оно што ради Влада и председник Републике. Није то наш посао. Грађани Србије целе очекује колики ће порези да буду, очекују какве ћемо законе да доносимо. Не очекују од ове Скупштине изузев ако у складу са Уставом неко предлаже да прогласимо ванредно или ратно стање. Онда Скупштина има право и дужност и обавезу да одлучује о томе. У оваквим случајевима, годинама траје пребацивање лоптице на Скупштину.

Изгласаће нас 200 ову декларацију. Шта ће сутра да буде? Шта ће полиција да ради? Шта ће војска да ради? Шта ће шатл дипломатија да ради? Да трчи пред затворена врата. Трошите бензин. У ствари то је нафта. Керозин је нафта. Хајде да озбиљно разговарамо као људи. Јесмо ли спремни ми да гледамо како се све урушава и само да вичемо како смо патриоте? Лагодно је живети у Београду. Тешко је живети на КиМ. То увек имајте на уму. Не треба Србија да буде роб тешког живота на КиМ. Али, ако у Уставу пише да треба да буде роб, онда ће да буде. И робови су се подизали на устанак, свесни да иду на империју, али кад прекипи онда се више о томе не размишља. Сви имате и децу и унучиће. Размислите о туђој деци и туђим унуцима. Онима који ноћас не спавају. Јел, ако већ данас бринемо о њима хајде да та брига буде искрена и поштена, не уз читање новина за време седнице господо социјалисти. Нема смисла. Тамо нису ни стигле српске новине.

Албанци из Швајцарске прелазе на два прелаза на југу Србије, иду на КиМ. Враћају се. Они се лече, они тргују, они једу, спавају, пију. Срби који су осуђени на два прелаза на северу, нити се лече, нити једу, нити спавају нити пију. Немојте нама то да причате. Обезбедите да се лече. Обезбедите да једу и да пију. Обезбедите да прелазе границу, административни прелаз. Нек нас побију.  Ајмо у Брњак да заседамо, да заседа Народна скупштина на прелазу. Нек побије нас КФОР. Ајмо да ми будемо ти вандали који су заузели прелаз.

Имате на располагању посланичку групу Српске напредне странке. Само нам реците шта ћете да урадите? Ако сте уопште о томе било када одлучивали, иако вас је ико икада питао шта треба да се ради. Немојте да једни говоре да је све изгубљено, други да је све наше, трећи да треба поделити Косово између Албаније и Србије. Хајде да вас чујемо шта желите да урадите, шта да заступамо или шта да нападнемо? Као људе не можемо да вас у овој Скупштини нападнемо. Нико од вас појединачно није крив за ово што се дешава, а као политичаре желео бих да знам шта треба да вам подржимо.

Какву одговорност желите да преузмете изгласавањем ове декларације? Што не напишете у року од месец дана урадићемо то и то, у року од два месеца то и то. Гласамо, завршимо, ако сте урадили добићете изборе, а ако нисте нећете…(искључен микрофон).

ПРЕДСЕДНИК: Хоћете ли поново? Имате минут још. Извините, грешка је. Имам утисак да сте привели крају. 
Господин Стефановић има реч. Изволите.

БОРИСЛАВ СТЕФАНОВИЋ: Прво, овде је речено неколико ствари на које морам да реагујем. Чини ми се, било је доста и неистина и паушалних оцена и закључака који су апсолутно неутемељени, а сад смо чули и једну изразиту дозу демагогије поново. Да кажемо, пре свега, да ако сте сви посланици овде слушали оно што је Влада изнела, могли сте да чујете да, пошто је било критике зашто се не преговара, па је било критике зашто се преговара. Дакле, неопходно је одржати дијалог са Приштином, али дијалог не може да се води у условима кад нас је на једностран начин промени стање на терену. Према томе, није наша страна ни на који начин избегла дијалог, нити ћемо ми покушавати са наше стране да избегавамо дијалог, нити смо ми бежали од решавања проблема царинског печата. Царински печат и проблем царинског печата није проблем контроле на административној линији. То су две одвојене ствари, господо. 
Сад ми је жао што поштовани народни посланик који је то, наравно, рекао по свом обичају, изашао је одавде. Ово је урадио и прошли пут кад смо били овде. Једноставно, не стоји теза и жао ми је што проф. Самарџић поново то истиче да ми кроз овај процес признајемо Косово кроз фазни приступ. То је једна врло, рекао бих, смела констатација која нема никакву аргументацију. Волео бих да чујем на основу чега ми признајемо Косово. Кад кажете, критике решења које су донете, ми не чујемо шта не ваља у тим решењима, сем оно што ви мислите да не ваља. То су голе тврдње, професоре, ви врло добро знате како се аргумент гради. Не треба ја то да вас подучавам. 
Оно што је чињеница је да нико се овде није такмичио у патриотизму, овде није било никаквог пребацивања нити бусања у прса, али јесте било реално представљање ситуације каква јесте. Дакле, господине Остојићу, дијалог је одложен на иницијативу посланика господина Купера, а не на наше инсистирање. Поновићу вам оно што сам рекао, ми не бежимо од дијалога, ми га желимо. Он је једини начин да решимо све ове проблеме. Као што је једини начин да решимо проблем, који акутно сад постоји и гори, а то је да избегнемо насиље, на сваки могући начин.

Оно што је чињеница, да ми не треба сад, чини ми се, заплићемо се у ситуацију да ли је неко после овог испао статусно неутралан или није, већ да покушамо да решимо овај горући проблем. Како да га решимо? Врло јасно и децидно су представници Владе овде представили народним посланицима. Тако да не видим, уопште не видим никакву тајновитост у томе шта ћете да радите. Чули сте шта ћемо да радимо. Ако не ваља у оном шта ћемо да радимо, реците шта треба да радимо. Ево реците шта је ваш предлог, осим да одемо на Брњак сви заједно, како сте рекли. Нисмо ми радили само што смо смели. Боље је радити и оно што сте смели, него не радити ништа. Значи, радити оно што сте смели, исто је врло храбра констатација са ваше стране. Треба да видите те околности и да видите. Знате шта, можда ми смемо више од вас, а можда ви смете више од нас. То неће решити овај проблем.  Не треба да оцењујете колико говоре министри после председника Владе. Знам да ви вежбате за ту функцију, али вам неће успети то. Знате, треба сад да увежбате. 
Мислим да је врло штетна ситуација ако кажете, и ако сам вас ја разумео, али због грађана. Јако је штетно кад кажете да је то граница. Знате, не говоримо ми – административна линија, зато што волимо ту терминолошку ситуацију, већ зато што то јесте административна линија. Ако ово дозволимо да се деси, постаће оно што сте ви рекли да јесте, а то је граница. Надам се да сте погрешили и да је то био лапсус и да не мислите да је то граница. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Право на реплику народни посланик Томислав Николић.

ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ: Најпре, мислим да господин гост на овој седници не би требало да се упушта у расправу са народним посланицима и да му то не треба омогућити, а пошто за њега важе правила као за све учеснике, а не као за чланове Владе, па вас молим да о томе водите рачуна да чувате наше достојанство. Када говорите о граници, ја сам то на свом примеру видео да је то за вас административни прелаз.

Мене сте ви, господо из Владе Србије, спречили да присуствујем устоличењу његове светости патријарха српског господина Иринеја, пошто нисам био на списку грађана Србије који тог дана могу да пређу гранични прелаз Јариње, по одобрењу Владе Републике Србије. Једна Пољакиња је рекла, господине Николићу, Влада РС није одобрила данас да ви уђете на територију КиМ, на тај административни прелаз.

Даље, по члану 124. Устава, Влада је одговорна Скупштини за оно што ради, а не Скупштина Влади, па зато када тражите да вам ми кажемо шта бисмо ми урадили, да вас подсетим на једну народну изреку – кад правите дете, Јефту не зовете, а после љуљај Јефто дете.

Ово сте све ви закували и замесили, ово ћете ви морати све да спроведете и ја бих заиста волео да сте аплауз од посланика заслужили тако што се успешно обавили преговоре, а не тако што се бавите предизборном кампањом на дан када расправљамо о КиМ. Ви знате ко ће да победи и ко ће да буде председник Владе. За месец дана постадосте највећи српски политичар који одређује шта ће у Србији да се деси.

Пазите, узлетели сте високо, ја чак мислим да је то, као и за господина Јеремића, веома опасно и у вашој странци.

ПРЕДСЕДНИК: Господине Николићу, ви сте били на састанку са шефовима посланичких група и са шефовима посланичких група сам се договорила да господин Стефановић може имати апсолутно право на реч, а то проистиче из чињенице да онај ко је са Србима на КиМ, има право овде да говори о проблемима овог типа.

ДРАГОЉУБ МИЋУНОВИЋ: ….Дакле, ми се налазимо у једној ситуацији, да не можемо да утичемо на ток догађаја. Можемо да утичемо на један једини начин, а то је да се покажемо, да наставимо политику једне земље која цени мир, која је уважавана као један стабилни фактор у региону, да један имиџ, реметилачки, какав нас је пратио због ратова који су прошли, полако мењамо за један нормалан демократски имиџ, један други имиџ. То је био пут, на томе је радио и председник државе, радила је Влада, радили су други одговорни људи. 
То је наш задатак, увек ћемо наићи на саботажу, на догађај који ће то реметити, али не морамо се одмах ухватити за било који не одговарајући гест и онда рећи, ми сад прекидамо. Напротив, ми ћемо бити упорни у жељи да створимо један добросуседски однос, добар суживот са људима око нас јер је то добро и за нас и да једноставно променимо тај лош имиџ који смо имали. Треба да будемо врло обазриви у тој, да нас реторика некад не повуче превише, за нешто што после можемо само да се кајемо. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем, народни посланик Томислав Николић. Само ми реците основ јављања. По повреди пословника?

ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ: Док сте се смењивале, господин Мићуновић је изговорио нешто на шта је требало реаговати, али није имао ко. Наиме, у својој намери да шири дефетизам на овој седници Народне Скупштине господин Мићуновић је рекао, да ми нисмо у позицији да одлучујемо о било чему што може доле да се деси.

Замолио бих вас да кажете, пошто је он председник Одбора за спољне послове, ако је то заиста званични став владајуће већине о чему ми овде заправо расправљамо? Молим вас, последњих пет реченица ваљда сте могли да запамтите, уосталом погледајте стенограм. Не прихватљиво ми је да председник Одбора за спољне послове каже да ми ни нашта не можемо да утичемо доле и да ми сада овде седимо и расправљамо цео дан. Ако не можемо да утичемо хајде да се лепо покупимо и да се разиђемо.

ПРЕДСЕДНИК: Мислим да није заиста повређен Пословник, нисам реченицу чула о којој говорите, али политичко искуство, мудрост и добронамерност господина Мићуновића, сигурно искључују вашу констатацију.

ДРАГОЉУБ МИЋУНОВИЋ: Хтео сам само да кажем да није довољно само имати жељу, па некога напасти него треба да се добро чује и да се зна о чему се говори. Ако неко стварно верује, онда сам ја стварно у великој заблуди био, ако господин Николић, верује да он тамо има утицај на 300 или 200 људи који су наоружани и који могу да изазову проблем, онда је то друга ствар. Али, ми званично као Влада Србије не можемо тамо да упутимо полицију, не можемо тамо да предузмемо директне заштите грађана него је то нажалост под надлежношћу мировних снага и то је чињеница. Само сам то рекао, а то је чини ми се тачно, а ко жели да ме демантује да каже да он може да утиче, онда је штета што до сада није утицао, па би смо избегли ове инциденте које смо имали.

ИВИЦА ДАЧИЋ: …Овде је председник Републике, господин Борис Тадић, нека каже свима вама, ја га позивам шта су му обећали амерички представници ЕУ и кад смо прихватали Еулекс и кад је прихватана Резолуција у Генералној скупштини УН, да ли је тада речено да неће бити промене реалности на терену...

БОРИС АЛЕКСИЋ: …Ето дела за које ћете ви да одговарате јер не застарева. Такође и председник Тадић.
Међутим, овај злочин ДС не би прошао без њихових савезника са којима су заједнички 2008. године кренули да униште највећу опозициону странку, највећу патриотску странку СРС. То су Томислав Николић и Александар Вучић, "Тројански коњ" ДС. У Савету за спољне односе још 2007. године је најављено да Америка мора да се припреми за долазак радикала на власт. Тада је ступила на делу та америчка сарадничка мрежа и британска сарадничка мрежа, да се не увреди господин Ратковић.
Они су почели да прогањају све што је српско у Републици Србији, све патриотске странке, све патриотске организације. Војску сте уништили до краја и наравно то је био први ваш задатак да одрадите тај прљав посао за Американце пре фактичке предаје КиМ. Дакле, апсолутно би било немогуће да обавите овај прљави посао без подршке Николића и Вучића који су вам дали могућност да разбијете највећу опозицију и патриотску странку. Они су усвојили ваше принципе. Принципе кретања ка ЕУ и принципе окренутости ка САД, њиховој политици. То је унификација друштва, политичке сцене Србије. Евроатлантске интеграције по томе немају алтернативу. То је довело до овог злочина над српском државом и над српским народом.

ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ: Пре 20-ак дана у једном интервјуу у "Вечерњим новостима" рекао сам нешто због чега је послато писмо амбасадорима свих држава чланица ЕУ, како бих ваљда био обрукан. Рекао сам да ако поставе услов да признамо независност КиМ, да тог часа прекидамо преговоре са ЕУ и то је неко из медијског штаба, који једини и ради у владајућој коалицији, протумачио као прилику да коначно остане владајућа већина једина која може да рачуна да јој Европа ваљда више никада неће отказати подршку коју је увек до сада давала.
Нисам чуо никога из владајуће коалиције да је тако, прво, да му је икада постављено такво питање, пошто то вама не смеју да поставе, а друго, да сте икада експлицитно одговорили на питање - шта бива онога часа када вам за чланство у ЕУ, ЕУ постави услов да Србија прихвати независност КиМ? Волео бих да председник Републике, који ће да поклапа ову нашу дискусију, то је његов добар манир, после њега, наравно, више неће бити расправа, али, ево, волео бих да знам став председника Републике - да ли је оно о неприхватљивости, независности Косова, као кад вам се неко јело не свиђа а морате да ручате, да ли тај став остаје и даље?

Занимљив је говор министра унутрашњих послова, потпредседника Владе господина Дачића, кога председник Скупштине није опоменуо кад је прозивао председника Републике. Да је неко од нас из опозиције то рекао, сигурно би био опоменут. Али, ево, цитирао бих из стенограма: "Овде је председник Републике господин Борис Тадић. Нека каже свима вама, ја га позивам - шта су му обећали амерички представници, ЕУ и кад смо прихватили Еулекс и кад је прихватана Резолуција у Генералној скупштини УН, да ли је тада речено да неће бити промене реалности на терену?"
Ако сте, господине Тадићу, под утиском таквих обећања прихватили све то што се дешавало у последњих годину дана у Србији и на КиМ, време је да и ви за нешто преузмете одговорност, да се више не кријете иза неспособне Владе, а да своју неспособну Владу више не кријете иза парламента. Ако сте ви директно одлучили да прихватимо Еулекс зато што вам је речено да стање на терену неће да буде промењено, а сада је промењено, ви сте обманули Србију, целокупну српску јавност, а Србе на КиМ изложили великој опасности од погрома.

Када неко помене овде од посланика председника Тадића, добије прекор да му се не обраћа и да се обраћа посланицима, а не председнику Републике. Имам заиста много стрпљења и много могу да истрпим и избегавам врло често ову салу зато што ме ту очекују непријатности од посланика којима дозвољавате да свашта кажу о мени, Александру Вучићу, о СНС, користите их као рукавице, да не испрљате руке или као нешто друго, да не испрљате нешто друго. 
Само молим све вас који се усуђујете да о мени говорите уопште, да знате неколико ствари о свом животу, а и о мени, као о човеку. За све оно што ви о мени изговарате и што вам наређује ваш председник, имам одговор да о вашем председнику никада нисам рекао лошу реч, пошто сам му крстио два унучета. Ако он то не поштује, ви би требало, као Срби, да поштујете. 
С друге стране, 2008. године имали смо расправу овде у оној згради, када сам изнео један од разлога зашто смо се посвађали и рекао да је у присуству Драгана Тодоровића ваш председник рекао да је изгубљено КиМ, имате у стенограмима, у реплици је Драган Тодоровић рекао да је он рекао да је отето КиМ. Пре три године. За шта се ви сад борите, кад кажете да вам је отето КиМ пре три године?

Дакле, ако могу још једном само да резимирам, мада ће и господин Пелевић, заслужио је да говори о свему овоме, на вашу душу ова декларација. Сами сте је написали, нешто од сугестија сте прихватили, текст је био изузетно лош. Ово је први текст у коме не препознајем рукопис Бориса Тадића. Мислим да је препустио неком свом сараднику да ово напише, а ти сарадници не знају ништа, осим да медијски брукају челнике СНС. Дакле, сами сте написали, сами поправљате, нећете, не желите да поправите довољно.

Данас смо целог дана, то сам отворено рекао господину министру Јеремићу, били под утиском да се ноћас нешто припрема на барикадама. На сву срећу, изгледа да од тога нема ништа. Али, заиста очекујем да у најскорије време КФОР крене на српске барикаде. А ви овде прозивајте једни друге, гледајте ко ће кога да надговори, тражите грехе од пре 10, 15 година, ми ћемо сви остати грешни за оно што ће да се деси за два-три дана.
Због тога, у име тог јединства, није постигнуто, али хајде да га искажемо, ми ћемо гласати за предлог ове декларације. Али, заиста мислим да је дошло време да они који воде Србију, да они који нам предлажу у овој скупштини, вама, већини која не може да одбије све, ништа од онога што Влада предложи, да једног дана преузме и одговорност.
Није одговорност од избора до избора. Одговорни људи и раније осете кад су погрешили, кад су начинили грешку и како та грешка може да буде исправљена. Искрено починили сте много грешака. На силу одржавате мандата од четири године. Проћи ће и то време до избора кад год да одлучите да одржите, али све оно што радите за те четири године све се вреднује свакога дана, а не оног дана када потрошите десетине милиона евра на кампању. 
Дакле, нека нас оптужује за шта год ко хоће, али никад нисмо гласали против декларација које су предлагале разне владе у овој скупштини о КиМ. Не можемо ни сада да будемо против. Само осећам стрепњу и  бојазан да смо прали зубе данас, а и младим колегама које се усуђују да говоре о мени ружно и непристојно без икаквог разлога, препоручујем да провере да ли су се окупали и да ли су опрали зубе.

Народни посланик Драган Тодоровић, два минута, реплика.

ДРАГАН ТОДОРОВИЋ: Просто је невероватно како неко има кратко памћење. Каже – да никада о Војиславу Шешељу ништа ружно рекао, а два пута га је оптужио да хоће да га убије. Када се утврдило да је то апсолутна лаж, скрива се иза имунитета. Толико о поштењу и толико о томе како се ко понаша. За шта се ми боримо? Боримо се да учинимо све што је до нас, колико можемо, да заштитимо интересе Србије и грађане Србије. За шта се бориш ти Томиславе Николићу? Оптужујеш сада Бориса Тадића пред истим газдом, јер ти је стало до њихове подршке. До 2008. године ниси се борио за подршку ЕУ. Борио си се за подршку српскога народа. У томе је разлика између нас и тебе. Боримо се за подршку српскога народа, а не ЕУ и оних који нас уништавају задњих 20 година.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Народни посланик Томислав Николић, право на реплику. Два минута.

ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ: Сви се ми боримо за подршку грађана Србије, само што се ја за ту подршку борим успешно. За разлику од вас који одавно не знате шта је цензус на изборима на којима се појавите. 
Што се тиче оптужби да је спреман на убиство, ја сам то сазнао од Бориса Тадића, а ви сте то сазнали, није то за вас тајна, о томе сам говорио у медијима, на седници Одбора за одбрану и безбедност, где су вам то потврдили директор полиције и директор БИА. Никада ме нико није позвао због тога на било какав суд и на имунитет се не позивам, нити ћу да се позовем. Не волим да се тужим са људима, иначе бих многе од вас тужио. Свима вама говорим ви. Многе бих од вас могао да тужим, јер сте много увреди рекли на рачун мене и моје породице. Ја сам изнад тога, ја гледам како ћемо да победимо ДС, а ви гледате како ћете да гледате бољи од нас, па макар остала ДС 100 година на власти. 
Ви бринете о КиМ, а нећете потписе посланика СНС, па макар се не говорило о КиМ. Ви умете да добацујете најружније речи које постоје у овој сали. Имате благонаклоност и подршку оних који воде седницу. Зашто сте заборавили шта смо говорили онима који не освајају гласове? Да сте много добри, лепи и паметни, само вас неће народ.

ИВИЦА ДАЧИЋ: Хтео бих само да прокоментаришем, пошто ме је господин Николић споменуо. Када сам говорио о обећањима међународне заједнице,
говорио сам о не искрености тих обећања и то се протеже дуги низ година. Подсетићу, да је Ричард Холбрук, који је био овлашћени преговарач САД, Слободану Милошевићу, крајем 1998. године и 1999. године, обећао, неко каже чак и потписао, да САД никад неће признати независност Косова и Метохије, наговарајући га, што је он тада прихватио да дође верификациона мисија тзв. ОЕБС.
Такође, добро знате да је после бомбардовања као завршетак ратних операција уследио Кумановски споразум и Резолуција 1244 која је такође гарантовала суверенитет наше земље што је после десет, једанаест година, наравно заборављено.

Такође, и када је прихватан Еулекс, говорило се о колико беше тачака шест? Шест тачака, временом су се те тачке, некако изгубиле из политичког дискурса. Такође, и сада и то није никаква тајна, овде нисам споменуо председника Тадића да би га критиковао, него једноставно да би јавност то сазнала, не знам колико је познато, мислим да је о томе такође јавно било речи, да је Србија ушла у дијалог уз једно обећање представника ЕУ, а сигурно и америчке администрације, да док траје тај дијалог неће бити промене реалног стања на терену а то пре свега значи на северу Косова и Метохије. То говори о не искрености међународне заједнице, односно неких великих сила у међународној заједници, што ми сигурно морамо имати у виду као једну реалност јер када наши аргументи који су веома снажни у одређеним тренуцима, наравно, доживљавају борбу са онима који имају јасне аргументе снаге. Са тог аспекта то је нека реалност на коју ми морамо да подсетимо представнике међународне заједнице јер шта је овај покушај сада на северу Косова, него покушај промене, насилне промене реалног стања на терену, што није у складу са оним што је договорено када је био почетак дијалога. Хвала.

БОРИСЛАВ ПЕЛЕВИЋ: Госпођо председниче, господине председниче Србије, господо министри из Владе, поштоване колеге и колегинице. Власт је дуго избегавала да ова Скупштина одржи седницу посвећену КиМ. Чак је и председник Скупштине госпођа Ђукић-Дејановић пре само два дана изјавила да таква седница није неопходна, да треба дати поверење тиму за преговоре и да Влада има добру платформу за решавање ситуације на КиМ.

Сада ми се чини да Влада жели да усвајањем ове декларације пребаци одговорност за ситуацију на КиМ на српски парламент. Оно што је несхватљиво јесте да је декларација тако лоше написана да је невероватно да председник Владе могао да је потпише. Замислите када у преамбули у алинејама 2, 3 и 4 стоји да се Србија плаши опасности која прети јер ће Косово прогласити једнострано своју независност. То је невероватно. То се, господо министри десило још пре неколико година, или ми живимо у различитим периодима или ви дозвољавате да вам неки чиновник само препише преамбулу из неке декларације од пре шест година. Стварно је неприхватљиво. Поред тога ја сам данас на Одбору за КиМ гласао за ову декларације не, зато што је добра, не због Владе него због оних јадних људи који доле на барикадама чекају тенкове и оклопна возила КФОР.

Потпуно добронамерно желим да, жао ми је што је председник на тренутак изашао, да скренем пажњу на нешто што добар државник не би смео никада да каже и да изјави, а он је рекао на почетку ове кризе да Србија неће ратовати. Наравно да Србија неће ратовати. Сви ми то знамо, али председник једне државе то не сме да каже. Он може да каже да Србија не жели да ратује. Мора да каже да Србија жели да заштити своје грађане Србе са КиМ који су у овом тренутку угрожени и као и 1999. године. Ни један државник у свету, ни један председник не би рекао тако нешто јер се тиме шаље погрешна порука Хашиму Тачију, да слободно навале јер Србија неће ратовати. Србија не жели да ратује, али Србија сасвим сигурно жели да заштити своје грађане на КиМ. О томе се ради и то нису добре изјаве.

Ситуација не КиМ је веома тешка. Будите сигурни да ти људи доле гледају ову Скупштину. Гледају је и Албанци на КиМ. Будите сигурни да их интересује свака наша реч и да их наша неозбиљност коју смо у неколико наврата данас показали, заиста жестоко, жестоко дира у срце. Они од нас траже јединство, макар упола оног јединства који су они показали ових дана тамо. Тамо више нема партија. Тамо нема странчарења. Тамо људи имају само једну партију, Србију. Ајдемо да им мало покажемо вечерас да је макар за вечерас, макар за тренутак наша партија Србија. Да заборавимо ову бруку и срамоту коју смо повремено данас показивали, ругајући се практично тим људима доле који су на барикадама, који су остављени сами себи. Нема наше полиције, нема наше војске да их брани. Они се бране, али они бране и нас. Није то демагогија. То је стварно тако. Од њих треба да учимо како се брани држава. Морамо и Србима и Албанцима доле да покажемо врло јасно да нећемо Србе на КиМ оставити на цедилу.

Зато ћемо данас и ми из СНС ову декларацију и спремни смо да сносимо одговорност за то, јер желимо макар за тренутак да будемо јединствени и да се боримо за наш народ и за нашу територију КиМ. Хвала на пажњи.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем. Реч има народни посланик Зоран Машић.

ЗОРАН МАШИЋ: Госпођо председавајућа, ја одустајем од расправе, обзиром да је говорио и председник моје странке и господин Пелевић. Дуго смо већ и расправљали и суштински је све речено испред странке. Хвала вам.

ВУЧЕТА ТОШКОВИЋ: Одустајем од дискусије после нашег председника да нешто говорим у вези ове декларације. Према томе, одустајем од дискусије.