Као што је најављено, 1. септембра пуштени су у саобраћај Карађорђева улица и Трг Републике, а завршена је и реконструкција Топличиног венца. Када ће сви радови бити завршени, како одговара на критике да је град раскопан, али и какви су планови за будућност? Да ли Београђане и госте овог града очекује још спектакуларних вечери на Тргу, али и да ли је све ово увод у предизборну кампању, само су нека од питања, која смо поставили Горану Весићу, заменику градоначелника Београда.

* Као што сте најавили, 1. септембра пуштени су у саобраћај Трг Републике и Карађорђева улица, завршена је реконструкција Топличиног венца пре рока.

- Као што смо и обећали, а више пута је то током лета најављивано, пуштени су за саобраћај Трг Републике и Карађорђева улица, као и три велике раскрснице на потезу четири булевара која се реконструишу: раскрсница Старине Новака, са Таковском и раскрсница са Булеваром деспота Стефана, које су рађене током лета. На тај начин смо урадили огроман посао, како би београдски саобраћај био растерећенији у септембру.

Свако ко користи аутомобил може да вам каже да су сада мање гужве него у јуну. Наравно, Београд је велики град и у Београду ће увек бити саобраћајних гужви, као и у свакој метрополи. Поготово у шпицу, јер се код нас у последње три године региструје око 50.000 аутомобила годишње или 4.000 месечно. Ми у Београду већ имамо 1,7 аутомобил по породици, чему наша саобраћајна инфраструктура није прилагођена.

Али, чињеница је да су ови велики радови који су урађени током лета заиста дали допринос како би саобраћај функционисао и сви могу да посведоче како је ситуација знатно боља. Ја се захваљујем Београђанима на стрпљењу. Није било лако пролазити тим улицама, заобилазити неке које су реконструисане, али напросто, град мора да се уређује, то смо обећали грађанима. Ми нисмо криви зато што ови пре нас нису урадили ништа. Ми желимо да овај град буде сређен, да имају нове улице, сређене фасаде, паркове и, као у сваком великом граду, то се ради у летњим периодима, то су месеци када се обављају радови.

* Да се вратимо на Трг Републике. Део јавности критикује те радове, сада када су радови завршени, говоре да нема зеленила, нема цвећа, груб је камен, омета пролазак аутомобила и бициклиста. Како одговарате на то?

- То су људи са друштвених мрежа, углавном незналице, које не раде ништа у животу, по цео дан седе у кафићима и једино што знају јесте да пљују шта год се добро уради. То су вам они исти што им не ваља Трг Републике, а онда оду на Велики Плац у Бриселу, који иначе много већи од нашег Трга, нема ниједно дрво и праве селфи и то им је много лепо. Или оду на Трафалгар сквер у Лондону, који исто нема ниједно дрво и већи је од нашег Трга, исто им је леп, али им не ваља ништа наше.

Тако су нападали и фонтану на Славији, па онда оду у Барселону и сликају код фонтане, шаљу слике и то им је супер. Пре неки дан видим да је један од Ђиласових јуришњика написао, када је једно културно уметничко друштво играло коло на Тргу, што је гледало и пуно странаца: "само фале кобасице, посељачили су Београд". Онда видите на његовом профилу, човек се сликао прошлог октобра у Минхену на Октобар фесту, где иначе се само једу кобасице и слушају немачки народњаци. И сад су му немачки народњаци фенси, а ови српски не ваљају ништа. То су вам углавном људи који не разумеју ништа. Мени је важно да се грађанима свиђа Трг Републике.

Коначно је добио изглед какав треба да има један уређен градски трг. Прошло је више од 150 година како је он почео да се формира. Београд је коначно добио велики трг као што имају Лисабон, Мадрид, Париз, Лондон, Берлин, Москва, Будимпешта, Праг, Беч. Прођите било где по Европи, сви имају тако уређене тргове. Разлика између трга и парка, да научим ове незналице, је што у парку има дрвећа, а на тргу не. Или их има мало. Зато се зову тргови, а ово паркови.

Тргови су поплочани, у парковима има земље, зеленила и то су разлике. То се учи на факултету, али су они очигледно пропустили или нису били тог дана на вежбама. То тако изгледа. На Тргу Републике иначе сада има више зеленила него што је било раније, сада је тамо 53 стабла, 27 више него раније. Поред тога је стављено 27 камених клупа, 6 најновијих вај-фај клупа, паметних клупа које имају пуњаче за мобилне телефоне, где можете да видите колика је загађеност ваздуха, колика је температура. Ту је бесплатна вај-фај зона, постављено је 16 жардињера са великим дрвећем, тако да је Трг Републике постао место где видите да су већ почели да се организују културни догађаји, јер и јесте суштина централних тргова, да буду место окупљања, културних догађаја, где се људи састају, где се догађају важне ствари.

Иначе, данас сам имао састанак са угоститљима који раде ту, они су ми рекли да им је од 1. септембра, како је Трг отворен, промет порастао у просеку око 30 одсто у свим њиховим кафићима и ресторанима, увече и преко 50 одсто и већ двоје њих ми је рекло да су запосленима повећали плате за по 15 одсто. Кажу да су препуни странаца, да су они одушевљени и све то говори да смо урадили добру ствар.

Уосталом, видели сте и када је била представа Народног позоришта чему тај трг служи и то је нешто што је предивно. Тако да у том смислу, мене критике незналица не интересују. Наравно, шта год урадите, неко ће рећи да је добро, неко да је лоше, немам ја проблем са тим. Али, чињеница је да смо ми Трг урадили, а да они који нас критикују нису.

Ако се не сећате на шта је тај Трг личио, ја ћу вас подсетити. Био је онај попуцали асфалт из ког се видела земља, па смо имали оне огромне жардињере које ни на шта нису личиле, а да не причамо о киосцима између којих је народ морао да се провлачи и то им је било много лепо, то им је било европски, а кад урадите овако у најбољем граниту, то им ништа не ваља. Али, кажем вам, то су оних људи који не раде ништа у животу него само критикују. Мисле да су важни, пошто их нико ништа не пита, али сада имају друштвене мреже, па њихов глас може да се чује и причају глупости. Важно је да се ово грађанима свиђа.

* Појавила се информација да ће Град Београд платити скоро 34 милиона динара више за уређење Трга Републике аустријској фирми "Штрабаг". Због чега?

- Хоће, наравно, зато што је то по уговору. Тамо где су се појавили додатни радови који нису били предвиђени, по уговору зна се како се то плаћа. Али, мени је занимљиво да су ту причу пласирали они који су, док су били на власти пре нас, када је Мост на Ади рађен, платили 14,6 милиона евра да би се брже завршио мост. Значи, прво су дали комотни рок, а онда платили да би се мост завршио пре рока и пустио у саобраћај усред кампање.

Онда, када је Ђиласу требало 2012. године. А укупно су 39 милиона евра за додатне радове за мост. И нико их за то не пита, јер су се појавили додатни радови и тада је лепо било платити 39 милиона за додатне радове и исплатити извођачу још 14,6 милиона зато што је пустио мост пре рока, иако је могао да стигне и без тога, па је то тако намештено.

Све то кад саберете изађе преко 50 милиона евра. А сада питају "Зашто ви плаћате 30 милиона динара". Плаћамо, зато што је тако било по уговору, било је додатних радова. Кад радите, не знате да ли ће се појавити нека додатна цев кад отворите земљу, сећате се да је било оних археолошких истраживања, то је такође морало да се плати. Сећате се да било заустављања радова, кад су они Ђиласови лудаци претили радницима, сваки тај дан је Град Београд морао да плати, јер нам је извођач дао фактуру.

То су неки непредвиђени трошкови које су грађани морали да плате. И онда они који су делом узроковали то сад питају зашто. А притом им није био проблем да плате 39 милиона евра за додатне трошкове за Мост на Ади.

* Споменули сте у првом одговору реконструкцију четири градска булевара где ће Београд добити модерне саобраћајнице за више деценија. Ипак, сва та реконструкција је успорила кретање и пешака и аутомобила, споменули сте то и извинили се грађанима. Остаје питање да ли је то могло парцијално да се ради, не би ли се избегле гужве током летњег периода?

- Није могло парцијално да се ради, јер бисмо онда чекали 100 година да решимо то и завршимо све улице у Београду, јер ови пре нас нису радили ништа. Ако желимо да наш град буде уређен, онда морамо да радимо ударнички, као ја то волим да кажем и зато се ради више улица. Ми, наравно водимо рачуна, зато Улицу кнеза Милоша нисмо почели да радимо ове године, иако смо имали грађевинску дозволу, јер није било нормално да се затвара та улица, ако већ имате Трг Републике и Карађорђеву, тако да је то све померено за следећу годину.

Савски трг почињемо да радимо сада, али се чекало да се прво спусте Трг и Карађорђева, да се заврши Булевар Вудро Вилсона да би се почело са Савским тргом. Веома водимо рачуна о томе да се не ради баш све ођедном, али с друге стране морамо водити рачуна да наше улице не могу да чекају наредних 50 година да буду реконструисане.

Да је неко пре нас радио свој посао, тачније не "неко" него Ђилас, онда бисмо ми данас мање радили. Да је он реконструисао булеваре, да се бавио уређењем кејева, радио простор где је "Београд на води"... Пошто није, ми смо дошли у ситуацију да морамо да урадимо више улица. Сигуран сам да грађани, упркос неким потешкоћама које постоје кад се нешто гради, на крају уживају у томе и могу да кажу да су те улице и булевари лепши када се обнове.

Ево, посао око сређивања Карађорђеве траје скоро пет година. Ви знате на шта је личила та улица раније. То је била транзитна улица којом су пролазили камиони, препуна смога и улица у којој нико ко није морао није живео. Онда смо најпре забранили тешким камионима да пролазе туда и тиме смо решили један проблем. Остали су трамваји, због чијег проласка су се тресле зграде, па смо и то решили.

Онда смо урадили све фасаде, и Карађорђева је коначно заблистала. Онда смо изместили железничку пругу и добили простор да померимо улицу према месту где је некад била та пруга. Сада смо померили улицу, урадили нове шине које неће више правити вибрацију, а то радимо и у 27. марта.

Онда смо направили тротоаре ширине од 6 и 12 метара, уз оне зграде и на тај начин смо решили да ти људи испред својих зграда добију тротоаре, ту где пре тога двоје људи није могло да се мимоиђе. Сада ће тамо нићи ресторани, кафићи, људи ће седети у Карађорђевој. Да вам је неко рекао пре 5 година да ће седети у Карађорђевој, рекли бисте му да није нормалан.

Ја ћу вам рећи да ћете за годину дана уживати у Карађорђевој улици и биће једна од лепших. То само говори да за све треба времена, направити планове, донети одлуке, обезбедити пројекте. Улице се не реконструишу тако што неко само каже "сутра ћемо да реконструишемо". То је један процес који траје и да ми тачно знамо у сваком моменту шта ћемо радити и Карађорђева улица је најбољи пример за то.

* Када ће комплетна реконструкција ова четири булевара бити завршена?

- Што се тиче четири булевара, оно што могу ексклузивно да вам кажем, јесте да ће у недељу, 15. септембра, бити пуштен део између улица Старине Новака и Таковске, тако да ће од понедељка та улица потпуно нормално функционисати. Имали смо проблем са реконструкцијом Улице 27. марта, од Рузвелтове до Старине Новака, јер подземне инсталације нису биле добро уцртане, нашли смо цеви које су биле старије него што је писало у пројекту, морали смо додатно да их мењамо. Имали смо много више превезивања канализације, уместо 60-ак скоро 200.

Извођачи нама гарантују прве дане октобра, ми мислимо да ћемо успети да их натерамо да заврше до краја септембра и очекујемо да евентуално неки први дан октобра тај део буде пуштен у саобраћај, чиме ће читав део од Рузвелтове до Таковске бити реконструисан и то су већ два од четири булевара.

Наравно, већ смо ушли у онај део до Булевара деспота Стефана, настављамо да радимо Џорџа Вашингтона, па Душанову улицу све до некадашњег Тадеуша Кошћушког, то ће све трајати до краја ове године, до када ће сва четири булевара бити завршена. У међувремену, радили смо раскрснице, да би саобраћај ишао преко њих и то већ функционише и то је огроман потез.

Ја вас молим да свако ко нас пита зашто реконструишемо та четири булевара, сам оде до Душанове улице, јер она још није почела да се ради. Па кад виде на шта личи улица, са оним попуцалим асфалтом, са оним трамвајским шинама у којима има више земље него асфалта, треба да му буде јасно да та улица треба да се реконструише. Да је срамота да у центру града постоји таква улица. Мене је срамота, наше претходнике очигледно не, пошто су то дозвољавали.

* Када говоримо о саобраћају, знамо да реконструкција мостова није у надлежности Града. Да ли на било који начин можете да помогнете око реконструкције Панчевачког моста, с обзиром на то да ситуација није нимало безазлена?

- Неки јесу, неки нису. Бранков мост јесте у нашој надлежности, и ми смо га реконструисали. Савски мост тј. стари трамвајски који ћемо уклањати и правити нови такође јесте у нашој надлежности. Панчевацки није, као што није ни Газела. Чињеница је да је Панчевачки мост у лошем стању и мени би било најлакше да вам кажем како то није у нашој надлежности, већ Путева Србије, питајте њих. То не би било коректно.

Они су до сада реконструисали тај мост у задњих десетак година не знам ни ја колико пута. Међутим, потпуна реконструкција моста није могућа док се одвија саобраћај на њему. То је чињеница и то је тако. Они ће то сада поново радити, то ће неко време бити добро или, како каже наш народ, "држи воду док мајстори оду". Не зато што они лоше ураде посао, него зато што је велики број аутомобила.

На крају крајева, ту имамо и железнички саобраћај, врло је оптерећен мост и другачије не може. Ми завршавамо пројекат за мост који ће се радити на Ади Хуји, радови ће почети 2021. године. Када њега направимо то ће бити алтернатива Панчевачком мосту. Тог часа ћемо потпуно затворити саобраћај и усмерити га на мост код Аде Хује, да би Република урадила детаљну и комплетну реконструкцију тог моста. Али, без алтернативе то не можемо да урадимо. Иначе, мост на Ади Хуји ће повезивати Мост на Ади, то ће бити унутрашња обилазница око Београда.

Она ће полазити од Моста на Ади, сад већ радимо Булевар патријарха Павла, од Пере Велимировића према Кошутњаку. Ту ће бити 4 траке, сада имамо 2. Имаћете 4 траке за силазак са моста, око Топчидерскод парка, па улазак у патријарха Павла, па Пере Велимировића, па у Борску, Црнотравску, Саве Машковића, од петље Ласта према Мокром Лугу, онда иза Миријева, да бисмо на крају дошли до моста на Ади Хуји.

То ће бити та унутрашња обилазница која ће омогућавати да брзо стигнете с једног моста на други и тек тада ће Мост на Ади добити пуну функцију и тада ћемо моћи да уђемо са Републиком у ркеонструкцију Панчевачког моста.

* Често се у јавности говори о стању градском превозу, тема су и број возача, али и безбедност. Има ли ГСП довољно возача и да ли је безбедно возити се градским превозом?

- Са данашњим даном у ГСП-у ради 2.757 возача, а према нашем плану, потребно нам је 2.820 возача. То значи да нам у овом тренутку недостаје 63 возача. Ситуација је много боља него прошле године. Имали сте разне лудаке, онај синдикат "Слога, то је Ђиласов синдикат, који је издао саопштење, да недостаје 1.000 возача, што је и један дневни лист пренео, као и да је просечна плата 45.000, што није тачно, већ је у питању 65.000 динара.

Ми смо смо од 1. маја примили 100 нових возача, и радимо још увек на томе. Ситуација није таква како се прича, мислим да смо зауставили одлив возача, урадићемо све што можемо да им повећамо плате јер су они то заслужили. Ситуација не да није алармантна, него је задовољавајућа. Није идеална, идеално би било да имамо довољан број возача. Што се тиче безбедности , о томе не треба разговарати, јер ниједан аутобус не може да изађе без техничког прегледа и провере безбедности.

Мени је само жао што имате поједине људе из опозиционих странака који су спремни да лажу и обмањују људе када је у питању њихова безбедност и којима ништа свето није. Који, када се догоди саобраћајна несрећа, а када имате 1350 аутобуса на улици, увек су могуће несреће, спремни су да је злоупотребе како би скупили неки политички поен.

То више говори о њима, него о људима које лажу. Напросто, ситуација у градском превозу је задовољавајућа, није идеална. Они су добили 70 нових аутобуса, очекујемо да стигне 174 кинеских аутобуса, што ће укупно бити 244 нових аутобуса. То је највећа појединачна набавка у историји ГСП-а у једној години и заиста се трудимо да са запосленима дамо свој максимум како би ГСП дао свој максимум, стао на ноге и пружи најбољу услугу грађанима.

* Докле се стигло са реализацијом београдског метроа?

- Тренутно имамо потписан Меморандум о разумевању са кинеском компанијом "Поњер Цхина", радимо на оквирном споразуму који би требало, надам се, брзо да буде потписан. Поред тога, у овом тренутку радимо на пројектном задатку, идејног пројекта метроа са студијом оправданости и утицаја на животну средину и пројектом за грађевинску дозволу. Верујемо да ћемо кроз један специфичан уговор са кинеском компанијом добити да радимо то.

Ми у међувремену радимо геодетска снимања, уговорили смо посао за израду геолошког елабората. Претходну студију изводљивости смо већ завршили...

Радимо све припреме како бисмо до краја наредне године почели са изградњом. То је историјска ствар, метро се овде обећава од 1971. године. Ми смо први пут дошли у ситуацију да за годину дана можемо да почнемо са изградњом. Кинези кажу да могу да израде 30 км за 5 година. Наш метро ће имати прве две линије око 42 км. Заједно са Кинезима ћемо радити на томе, али чињеница да ћемо почети радове је већ историјска. Београд ће у наредних 6 или 7 година добити прве две линије метроа и битно растеретити саобраћај у граду, омогућити да се око 25 одсто саобраћаја спусти испод земље и да Београд постане прави велеград.

У међувремену радимо на развоју БГ воза. Пустили смо БГ воз за Младеновац од 1. септембра, од 8. децембра пуштамо за Лазаревац и Барајево, чиме ће бити проширен. У будућности се очекује се ширење и за Сурчин, аеродрому и према националном стадиону. То су ствари које су нам важне, БГ воз као наџемна железница је део београдског јавног превоза и он се не може одвојено посматрати од метроа.

* Изградња спортског објекта на Кошутњаку изазвала је осуду дела јавности, због сече дрвећа. Има ли решења за такве ситуације када је неизбежно сећи?

- Наравно да има решења, само бих молио да се такве ситуације не политизују. Мислим да инвеститори и они који граде треба да обавештавају више грађане о томе шта ће радити, али мислим да у Београду сада има више зеленила више него пре 5 година. Пре пет година је било 14,1 одсто, сада 15. Према томе, то је тако и мислим да је то неоспорна чињеница и чињеница да се то дешава.

Неки пут, када се гради, морате да посечете и неко дрво које је здраво, јер је сметња у даљем развоју града. Ми имамо обавезу као Град, где год посечемо једно дрво, на другој страни засадимо три нова. Само у центру града смо засадили 200 нових садница. То нико од оних који нас нападају због Кошутњака неће да каже. То њима не пада напамет.

Погледајте на Славији само колико нових садница има на новом платоу. У време док је Ђилас био на власти, није било ниједно, ту су биле ћевабџинице, продавале се гаће и то је било "много европски". Гроб човека је био на центру трга, то им је исто било супер и европски. Сад када смо ми то уредили да изгледа светски, засадили нова стабла, то не ваља ништа. То је тај њихов менталитет и њихово схватање света.

Али, суштина је у томе да ћемо ми сада покренути читав низ акција када је зеленило у питању. Крећемо са апликацијом у којој ће грађани моћи да виде сва стабла која ћемо засадити током наредне године, да донирају новац, постану донатори и њихово име стоји уз стабло.

Спремамо се на измену прописа како бисмо приватног инвеститора обавезали да морају засадити три нова на месту где посеку једно дрво, на локацији где се налазе или да уплате Зеленилу како би то урадили на некој другој локацији. Припремамо акције са школама, да свака генерација у школи има своје дрво и све то како би Београд испунио циљ који је себи зацртао, а то је да у наредних 10 година имамо 25 одсто престонице под зеленилом. То је амбициозан задатак, није тако једноставан, али сам сигуран да ми то можемо. Оно што сам такође желео да кажем, да грађанима буде јасно, могуће је да неко посече стабло без дозволе, то је кривично дело исто као када украде кола.

Увек имате неку будалу којој то падне напамет. Али, ако сечете стабла по пропису, то се пријављује надлежној комисији која се налази у скупштини града, у којој седе представници Завода за заштиту природе, представници Зеленила, секретаријата за животну средину, они доносе одлуку да ли стабло сме да се сече, то се односи и на она која су мртва, осушена. Ниједно стабло не може да се посече без одлукје те комисије и они онда обавештавају зеленило дали морају да поставе стабло на то место, колико ће то коштати. Према томе, то је јасна процедура и никакве ту тајне не постоје.

* Када помињемо израдњу нових објеката, шта се дешава са изградњом нове аутобуске станице у блоку 42?

- План је да се до краја године уради комплетан станични плато, да буде бетониран и да се ураде сви радови до коте 0, односно изласка из земље. Ту има доста поџемних радова. А, током следеће године ће бити изграђена аутобуска станица, заједно са пратећим објектима и она би до краја следеће године требало да буде завршена.

Грађани морају знати да станицу не гради Град већ предузеће "Бас" и оно је било власник оне претходне. Град је само дао земљиште и бићемо сувласници у делу пословног простора на новој станици, али се станица гради од новца који је обезбедило предузеће "Бас".

Ми ћемо наредне године проширити све саобраћајнице око станице, то нам је у плану јер ће прелазак аутобуса на Нови Београд нужно повећати фреквенцију саобраћаја.

* Да разбијемо сваку сумњу, да ли је буџет Града ликвидан, с обзиром даје Влада Србије из буџетских резерви уплатила 220 милиона динара Граду?

- Влада Србије често Граду уплаћује новац, јер имамо пројекте који нису само локалног већ и од националног значаја. Запањен сам да ви имате једну групу људи која једва чека да Граду одузме паре. Наш буџет је ове године 1,134 милиона евра, значи највечи у историји Београда. Да вас подсетимо да је за време Ђиласа буџет износио 630 милиона евра, дакле сада је дупло већи.

Притом, није се нешто драматилно променило, да су повећане цене у граду. Само мало више домаћински послујемо. Зато сад у Београду имате да се раде фасаде, паркови, булевари... Зато што има пара. Да ли је то довољно новца да се среди све у Београду? Није. Нама треба 100 милијарди да завршимо све што треба. Зато постоје пројекти које радимо заједно са Владом и тада нам Влада из буџетске резерве пребацује новац. И онда имате те лудаке који, кад год се то деси, кажу "зашто је пребачен новац, то је нешто страшно, Београд нема пара". Не, Београд има пара, али нам треба још пара да завршимо све што ви, несрећници, нисте урадили.

Прошле године нам је Влада неколико пута пребацила новац. Ево, данас ми је стигло неко писмо од "Транспарентости", у ком питају "Да ли можете да нам наведете где сте потрошили новац?". Наравно да можемо и одговорићу већ сутра и прекосутра. Све паре смо потрошили зато што и је њихов љубимац, Драган Ђилас, наплаћивао вртиће дупло више него што је смео по закону, па су коштали 9.500, а сад мало мање од 5.600.

Па смо добили 15.000 тужби од родитеља, па су нам скинули већ 2 милијарде динара с рачуна, а скинуће нам још 1 милијарду, према нашим проценама. Ми смо сад расписали конкурс за изграђу 4 вртића која која коштају 750 милиона динара, па израчунајте смао колико смо могли да урадимо за те паре које су нам скинули. Па пошто не знамо када ће нам скинути новац са рачуна, јер не знате када ће неко добити пресуду, ми замолимо Владу да нам помогне да платимо те Ђиласове дугове. Ове године су нас већ напали зашто смо узели 220 милиона. Зато што Влада финансира изградњу Дома здравља у Борчи, а ваљда људи тамо треба да имају Џ. Ђилас је себе обезбедио.

И та њихова логика је мени невероватна. Београд има највећи буџет у Србији, али од 2011. године када се прешло на нов систем финансирања локалних самоуправа, Ђилас је договорио са Владом Србије да Београд добија мање од других градова од учешћа од пореза на зараде које су остварене на територији Београда. Па, ми сада добијамо 67 пдстпа све друге локалне самоуправе 77 одсто. Јер је он био великодушан, па је поклањао новац грађана, пошто његове нису.

На основу тога је Београд од 2011. до 2018. године добио мање 30 милијарди из буџета Републике. Колико год пара да добијемо, то је још увек мање од онога што ми дајемо Републици. Мени је њхова логика невероватна, они као да се радују ако Београд не добија паре. Уместо да кажу да смо способни јер смо добили неки додатни новац, они се радују да се то не деси.

* Враћамо се на прву тему, завршетак радова на Тргу Републике је обележен спектаклом који је изведен у сарадњи са Народним позориштем. Да ли грађане очекује још таквих манифестација?

- Срећан сам што се то догодило, јер смо ми разговарали са Народним позориштем током реконструкције и они су рекли да је то за њих трећа сцена и они су показали како ће она изгледати. Грађани су могли да уживају у опери, балету, драми, дечијој сцени, џезу, балету. Видели сте да је десетине хиљада грађана прошло туда.

Послали смо једну дивну слику у свет, слику грађана који су на новом Тргу и уживају у том новом простору који смо урадили. Причао сам неколико пута са Народним позориштем, они че почињати и завршавати своју сезону на Тргу, а очекујем да че се одржавати и друге манифестације. Тај Трг и јесте направљен за то.

Ми сада почињемо, као Град, да радимо са Фудбалским савезом Србије, клубовима Црвеном звездом и Партизаном, једну акцију "Београдска европска фудбалска јесен". За време одржавања утакмица ту ће бити постављена фан зона, деца ће моћу да купе дресове, да се друже са старим играчима, деца ће моћи да играју мали фудбал, слушају понзате Ђ-еве, гледају преносе утакмица.

Мислим да ће бити око 20-ак таквих вечери. Наша идеја је да почетком децембра ту поставимо клизалиште, да оно више не буде на Тргу Николе Пашића и оно ће изгледати потпуно другачије од досадашњих. Ја се лично бавим тиме. Желим да сви кажу "ово до сада нисмо видели" и биће тако, јер мислим да Београд то заслужује и зато служи Трг и зато смо га и правили.

* Критичари кажу да све што радите у последњем периоду радите због предизборне кампање, с обзиром да нас следеће године чекају избори за скупштине градских општина.

Ти критичари који то кажу ништа у животу нису урадили, пројектују себе и мисле да је све везано за кампању. Ко год прати моје активности, могао је да види да сам радио сваки дан. И данас и јуче и тако ће бити и за два месеца, докле год будем могао. Што се мене тиче, мени је кампања сваки дан и то је разлика између мене и њих. Ми сваки дан убеђујемо људе да треба да гласају за нас јер се ми озбиљно бавимо политиком.

Политика је посао, као и сваки други, као што је посао новинара, фотографа, камермана пекара, само што ви у политици треба да артикулишете захтеве грађана, спроведете своје политичке идеје и да водите град. И да последице вашег рада осећа много више људи и зато сте одговорнији, више сте у медијима, имате већу одговорност од других.

Ми се као СНС одговорно односимо према политици и људима. Сваки дан смо међу грађанима и сваки дан нешто радимо. Сматрамо да је наша обавеза да покажемо грађанима шта то радимо, а људи ће на изборима то да цене, па ће рећи "Ми смо задовољни, јер ви то радите" па ће гласати за нас или ће рећи "Нисмо задовољни", па ће гласати за неког другог. Они који нас критикују, они не раде ништа. Ја ћу вам испричати један случај.

Једно јутро сам био у осам ујутру у пијаци у Барајеву. После тога сма обилазио нека домаћинства, па прешао у Сопот и онда у центар Београд. И око 12 сати сам дошао до Врачара, до једног кафића и седнем да се видим са једним пријатељем и конобар ми каже "Ено вам га тамо онај" и покаже на једног од лидера опозиције. Ја га питам шта ради, он каже "Ту је од 9 јутрос, пије кафу". Е, то је разлика између нас и њих.

Ја сам разговарао са људима, показали шта смо урадили, некима обећали шта ћемо урадити, а он седи у кафићу, има телефон, твитује. Не ваља му Трг , не ваља му што људу да гласају за њега. Наравно да неће кад седи цео дан у кафицу. Посао ти је да будеш на терену, да чујеш и неку лошу причу, неку замерку кад те људи кажу зашто ово није урађено или како су ваши људи урадили улицу, јер је то посао политичара. Није све идеално. И да може боље, увек може боље. Према томе, то је разлика и то вам најбоље показује како они разумеју политику, а како ми и зато они немају гласове, а ми их имамо.

 

Извор: Телеграф