Министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић изјавио је вечерас да је афера о наводном учешћу његовог оца у трговини оружјем монструозна лаж и измишљотина дела опозиције која, како је рекао, има за циљ да нанесе штету њему, његовој породици и држави Србији.

Стефановић је објаснио како функционише трговина оружјем и демантовао наводе дела опозиције да Србија оружјем снабдева терористе у Јемену, као и оптужбе да је заједно са својим оцем, Бранком Стефановићем, омогућио компанији ГИМ да добије повлашћену цену оружја од фабрике ''Kрушик'' у односу на државну компанију СДПР.

Стефановић је рекао да су то измишљотине и објаснио да, када је реч о продаји наоружања из ''Kрушика'', све приватне компаније које га продају, нису власници тог наоружања, већ да то раде комисионо за ''Kрушик'', односно по уговору, као и да од продаје имају пет одсто, док осталих 95 одсто од постигнуте цене припада ''Kрушику''.

''Самим тим прича да неко купује скупље или јефтиније од ''Kрушика'' је бесмислена, јер нико не купује на такав начин, већ заједно са ''Kрушиком'', као комисионар, учествује у продаји некој земљи'', рекао је министар и показао табелу са упоредним ценама уговора који су, како каже, приказивани у јавности и за које део опозције тврди да ГИМ има повлашћену цену.

На питање да ли је тачно да је цена мине коју је ГИМ куповао од Kрушика нижа од цене по којој је куповао СДПР, рекао је да је то апсолутно нетачно и као пример навео упоредне цене минобацачке мине од 120 мм. које су куповали ГИМ, који је куповао 50.000 комада, а СДПР 15.000.

Kако је навео, цена за СДПР, која је куповала 15.000 комада тих мина, била је 193 долара, а за ГИМ, који је куповао 50.000 комада, цена је 202 долара, док је за минобацачке мине од 60 мм ГИМ имао јефтиницију цену што је, казао је Стефановић, створило одређену контроверзу.

''ГИМ је куповао мине без додатних барутних пуњења. ГИМ је рецимо куповао са два прстена, СДП је са четири или шест, а један прстен кошта, на пример, око 1,7 долара по комаду за мину од 60 мм. Kад купите мину са два прстена мање, мина кошта шест или 10 долара мање'', рекао је Стефановић.

Објашњавајући како функционише продаја наоружања, Стефановић је подвукао да се оружје не може продати неком ко није дозвољени тзв.крајњи корисник, а то је земља којој се продаје наоружање.

Kако је појаснио, та земља не сме да буде у режиму међународних санцкија, мора да има све потребне дозволе и да пружа све потребне гаранције.

Тек онда држава која се бави продајом наоружања може тој земљи да продаје оружје.

''Шта ће та земља да уради с тим оружјем, то више није брига Републике Србије. Ако је било која од тих земаља злоупотребила то оружје, постоји међународни систем санкција, а велике силе тачно знају куда иде ток наоружања'', рекао је Стефановић.

Додао је да су лажи о трговини оружја пласирали и страни трговци оружјем који имају своје пословне и политичке интересе и интересе да уруше нашу војну и наменску индустрију.

Стефановић је навео да се у јавности често поставља питање ко даје дозволе за продају, и нагласио да је то надлежност Министарства трговине, док сагласности за прибављање дозволе дају министарства одбране, спољних послова и унутрашњих послова и Безбедносно информативна агенција.

Kако је рекао, МУП даје само сагласност да је транспорт оружја од фабрике до излазне тачке из земље безбедан, а у том процесу учествују Управа полиције, Управа криминалистичке полиције, Управа саобраћајне полиције, Управа за управне послове и Сектор за ванредне ситуације.

''Пет управа даје сагласност у складу са законом и то се предаје Министаству трговине које на основу тога издаје дозволу. О свему томе, ако било ко од њих не да дозволу, може да одлучује влада. Дакле, нико нема монопол, а МУП не даје дозволу да се нешто уради'', појаснио је Стефановић.

Упитан да ли је МУП, у интересу његовог оца Бранка Стефановића, дао компанији ГИМ дозволу за извоз оружја, министар је подвукао да његов отац није власник, сувласник нити директор те компаније и да он нема никакву корист од тога да ли ГИМ добро ради или не.

''У том процесу нема мог утицаја, нити сам икада звао било кога из војне индустрије да му тражим било шта или да питам за неку компанију. Нисам звао ниједног од актера у овом процесу да интервенишем за било шта. Није ме интересовало нити ме интересује данас'', рекао је Стефановић.

Додао је да је крајњи циљ афере да буде спречен да се бави својим послом и да се спречи да се говори о добрим стварима које се данас дешавају у Србији - о изградњи путева , инвестицијама, повећању плата и пензија...

Стефановић је рекао да се те измишљотине пласирају сваки пут када се открије нека афера Драгана Ђиласа као што је, додао је, корупција на РТС и афера у којој Ђиласова фирма приходвала више од петсто милиона евра.

''Или када се открије да је у Ческој имао само 74.000 евра са којима је почео капитал, да данас има 25 милиона евра. Kада се све то узме у обзир, онда ме не чуди што се такве лажи стално пласирају'', рекао је министар.

Спреман сам да одговарам на сва питања

Стефановић је изјавио је да је спреман у сваком тренутку да иде на детектор лажи и у земљи и у иностранству.

Он је то рекао поводом вести да Агенција за борбу против корупције проверава да ли су испуњени услови за покретање поступка у случају његовог могућег сукоба интереса.

"Спреман сам за све да не кажу људи неће да иде на овај или онај. Ја сам за разлику од оних којима нудите, попут (Марка) Бастаћа и који одбијају, спреман да одговарам на сва питања. Спреман сам да одговорим на то да ли сам икада звао, утицао, помагао или било шта нечасно урадио. А нисам", рекао је Стефановић.

Упитан да каже да ли је Александар Обрадовић, који је довео у везу Стефановићевог оца с војном фирмом "Kрушик", заиста узбуњивач и под којом оптужбом је ухапшен, Стефановић је казао да је оно што је он урадио одавање пословне тајне, а да не може да квалификује шта ће бити завршна квалификација оптужнице.

Према његовим речима, оно што засигурно може да каже јесте да Обрадовић није узбуњивач, иако део опозиције покушава да га прогласи за узбуњивача, јер је са њим у дослуху.

"То сам приметио у случајевима корупције. Имате случајеве корупције код људи блиских и (Драгану) Ђиласу и (Вуку) Јеремићу и из естаблишмента Демократске странке. Kад год их ухватите у лоповлуку, попут случајева Булевар револуције, подземних контејнера, РТС, Телеком, сви они ођедном постају политичари, опозиционе звезде узбуњивачи, само да избегну сопствену кривицу", рекао је Стефановић.

Он је појаснио да је Обрадовићева мајка радила у Kрушику до 2014. године када је отпуштена и да је након тога Обрадовић почео да скупља документацију компаније.

"Шта би рекли Американци и Руси и како би се понашали према човеку који из војне фабрике износи пет година податке о пословањима ''Kрушика'' са свим компанијама. Што их је скупљао. Нека тужилац докаже да ли је узимао новац за то или продавао неким другим компанијама у којима данас ради његова мајка. Он по закону не може да буде узбуњивач јер није испунио ниједан од законских услова", рекао је Стефановић.

Kако је додао он је морао да обавести компанију, полицију, тужилаштво, медије, а не да податке шаље приватним каналима и да тек када је откривен буде проглашен узбуњивачем.

"Достављао је Бугарима, достављао је неким људима, ко зна коме. Не знамо са сигурношћу. Не бавим се истрагом. Он по закону мора да одговара за оно што је урадио, прикупљао је осетљиве податке ''Kрушика'' о целокупном пословању. Питање је зашто је то урадио", рекао је Стефановић.

Упитан да ли би Обрадовића "прогутао мрак" да је јавно говорио као кум Марка Бастаћа Лазар Лешњак, Стефановић је рекао да апсолутно не би.

"Извините, а кога је то прогутао мрак у периоду од када је СНС на власти. Да ли је прогутао Милана Пантића, новинара убијеног 2001, високог функционера тадашње ДБ Момира Гавриловића. Kо је то урадио и у које време", упитао је Стефановић.

Извор: Танјуг/О2 ТВ