Вести

МАЛИ: ЗАКОН О ИНВЕСТИЦИОНИМ ФОНДОВИМА БИТАН

Министар финансија Синиша Мали изјавио је да предложени закон о инвестиционим фондовима и алтернативним инвестиционим фондовима који су на дневном реду парламента представљају битан корак у процесу даљег јачања српске економије и креирања пословних прилика за домаће и стране инвеститоре.

Према његовим речима, стварају се услови за привлачење већег броја учесника на тржишту, као и за пружање веће сигурности страним инвеститорима, док ће домаће тржиште бити атрактивније за страна улагања.

Мали је навео да се омогућава приступ додатним изворима финансирања за микро, мала и средња предузећа и додао да су закони важни за испуњавање обавеза у оквиру Преговарачког поглавља 9 - финансијске услуге.

Мали је рекао да је међу најважнијим изменама Предлога закона о отвореним инвестиционим фондовима са јавном понудом могућност оснивања посебне форме организовања кровног фонда који се састоји од два или више подфондова.

Навео је и да се уместо кастоди банка и кастоди услуге уводе се појмови прихваћени у ЕУ: депозитар и услуге депозитара.

Када је реч о закону о алтернативним инвестиционим фондовима, предлогом се дефинишу оснивање, делатност и пословање друштава за управљање алтернативним инвестиционим фондовима.

Изменама и допунама Закона о осигурању депозита настоји се да се систем осигурања депозита, сада у условима значајно унапређене финансијске стабилности, додатно усклади са најбољом међународном праксом и стандардима, као и правним тековинама Европске уније.

Мали је подсетио да је почетком ове седмице Агенција за осигурање депозита (АОД) објавила оглас за уступање портфеља потраживања уз надокнаду осам банака у стечају, као и потраживања којима АОД управља, у износу од 1,82 милијарди евра.

"Претходно је у јуну ове године продат први пакет проблематичних кредита вредности 240 милиона евра, и то први пут после 18 година. Реч је о имовини која је деценијама заробљена, а коју најзад на овај начин активирамо и враћамо у привредне токове", рекао је Мали.

Подсетио је да је 2015. године усвојена Стратегија за решавање проблематичних кредита, те да је након тога ниво проблематичних кредита у банкарском сектору у Србији смањен са 22 одсто на 4,98 одсто колико износи у августу ове године.

Мали је рекао да се изменама и допунама закона уводи могућност обрачуна премије и на основу нивоа ризика у пословању банака, мења се основица за обрачун редовне и ванредне премије тако да се уместо на укупне осигуране депозите физичких лица, предузетника, микро, малих и средњих правних лица, премија обрачунава на осигуране износе депозита банака до 50.000 евра.

Мали је објаснио да је такав приступ праведнији и уједно и доминантан у међународној пракси и регулативи.

"Усвајањем предложене измене смањила би се основица за обрачун премије за око једне трећине у односу на постојећу", рекао је Мали.

Дефинише и прописује нови циљни износ Фонда за осигурање депозита и продужава се рок за достизање тог износа.

"Уместо постојећег циљног износа од 5 одсто осигураних депозита у банкарском систему који је неопходно достићи до 01. јануара 2025. године, циљни износ је сада дефинисан на нивоу од 7,5 одсто осигураних износа у банкарском систему који треба да се достигне до 1. јануара 2030. године", рекао је Мали.

Мали је додао да се повећава максимална висина ванредне премије са 0,4 одсто на 0,5 одсто на годишњем нивоу.

Такође, уводи се засебно покриће депонената у случају спајања банака за сваку од банака посебно у ограниченом, али јавности обелодањеном временском периоду тако да осигурани депоненти спојених банака у случају да су имали депозите у свакој од тих банака уживају засебно покриће до 50.000 евра у случају стечаја или ликвидације банке у периоду од шест месеци од дана спајања/припајања, чиме се унапређује положај депонената.

 

 

 

 

 

 

 

Извор: Танјуг/РТС