Вести

МАЛИ: СУФИЦИТ У БУЏЕТУ 46,6 МИЛИЈАРДИ ДИНАРА

Министар финансија Синиша Мали изјавио је да се ребаланс за 2019. годину ради захваљујући суфициту у буџету који износи 46,6 милијарди динара, наводећи да ће вишак новца бити расподељен за повећање плата у јавном сектору, на исплату једнократне помоћи пензионерима, помоћ грађанима који су задужени у швајцарским францима и на капиталне инвестиције.

Мали је прецизирао да ће плате запосленима у јавном сектору бити повећане од 1. новембра 8 до 15 одсто, а просечно 9,6 одсто.

Према његовим речима, медицинске сестре ће добити највеће повећање од 15 одсто, следе доктори са 10 одсто, установе културе такође са 10 одсто, док ће запослени у просвети и предшколским установама имати повећање од девет одсто, колико и запослени у установама социјалне заштите и МУП-у.

Запослени у Управи царина и Пореској управи добиће повећање од осам одсто.

"Намера нам је да задржимо квалитетан кадар у јавном сектору, а како би грађани Србије имали квалитетније здравство, школство, социјалну заштиту, а као држава се посебно боримо за останак медицинских сестара и доктора у земљи, тако да, осим повећања плата, улажемо и милијарду евра у здравствену инфраструктуру, односно пре свега у болнице и клиничке центре", рекао је Мали.

Министар је рекао да ће пензионерима намењена једнократна помоћ од 5.000 динара која би требало да им буде исплаћена око 1. децембра.

Рекао је и да су на дневном реду заседања скупштине три важна закона, а поред измена и допуна буџета за 2019. годину, то су и Предлог измена и допуна Закона о буџетском систему и Предлог измена и допуна Закона о порезу на додату вредност.

"Ово је први пут после пет година да радимо ребаланс, и то позитивни ребаланс, због вишка прихода, а не због мањка прихода, како су то радили они пре нас", рекао је Мали.

Мали је додао да смо прошли кроз тешке реформе, али да су захваљујући томе створени услови да се данас може говорити о позитивном ребалансу буџета.

Мали је навео да је у јулу стопа привредног раста износила 4,4 одсто, а стопа незапослености на крају другог квартала ове године била је 10,3 одсто и више је него преполовљена у односу на 2013. годину, када је износила 25,9 одсто.

Такође, као резултат ниских инфлаторних притисака, инфлација се од почетка године налази на ниском нивоу, и за период јануар - јул износи 2,2 одсто, док је у 2011. години она била 11 одсто, а у 2012.години 7,8 одсто.

Мали је навео да се јавни дуг континуирано смањује и да је на крају августа износио 51,9 одсто, подсетивши да је пре само неколико година јавни дуг био преко 70 одсто БДП-а.

"Стране директне инвестиције су у првих седам месеци ове године достигле 2,31 милијарде евра, што је за 43 одсто више него у истом периоду прошле године. Такође, у току прошле године, привукли смо 3,5 милијарди евра страних директних инвестиција, што је више него све земље у региону заједно", рекао је Мали.

Подсетио је да је и једна од три највеће рејтинг агенције на свету недавно повећала кредитни рејтинг земље.

Министар финансија је подсетио и да је у септембру повећана минимална цена рада са 27.022 динара на 30.022 динара што је повећање од 11,1 одсто.

"То је највеће повећање минималне цене рада у асполутном износу у Србији икада, и довољно говори о нашој намери да побољшавамо квалитет живота грађана којима је то најпотребније", рекао је Мали.

Мали очекује да просечна зарада у Србији већ у децембру достигне 500 евра.

"Ништа од наведеног не би било могуће, да председник Србије Александар Вучић није 2014. године започео програм фискалне консолидације", рекао је Мали и додао да су реформе из 2014. године биле неопходне за спровођење фискалне консолидације.

Мали је рекао да ће се у ребалансу наћи и издвајање за дужнике у швајцарским францима, прецизирајући да је 15.734 грађана прихватило договор са банкама.

Додао је и да се почиње са реализацијом инвестиционог плана и да је апсолутни приоритет изградња ауто-путева.

"До краја године крећемо и у изградњу Моравског коридора, важне саобраћајнице која ће да повезује два најважнија коридора - Коридор 10 и Коридор 11. Овај ауто-пут ће бити дужине 112 км а у сврху његове изградње ће из буџета бити издвојено додатних 14 милијарди динара", рекао је Мали.

Такође, ребалансом буџета издваја се новац и за деонице Прељина - Пожега (550 милиона динара), Обреновац - Љиг (5 милијарди динара), Београд - Сарајево (1,450 милијарди динара), Рума - Шабац - Лозница (500 милиона динара), као и за рехабилитацију путева (2,5 милијарди динара додатних средстава).

Када је реч о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност, он предвиђа ослобађање од ПДВ-а за ауто-путеве за чију је изградњу посебним законом утврђено да представља јавни интерес.

Осим тога, у предложеним изменама је и смањење износа по основу кога страни путници могу остварити право на повраћај ПДВ са 100 евра на 6.000 динара, односно на дупло мањи износ.

 

За само неколико година вратили смо поверење у Србију

Мали је истакао да се јавни дуг Србије константно смањује и да је на крају августа износио 51,9 одсто, указујући да је пре само неколико година био на нивоу од 70 одсто БДП-а.

Према речима Малог, захваљујући добрим фискалним резултатима, јавни дуг је сада на нивоу од око 50 одсто.

"Трошкови задуживања су све нижи. Просечна пондерисана каматна стопа на укупни портфолио дуга је данас 3,4 одсто, а 2016. године је била 4,5 одсто. То довољно говори да смо вратили поверење у нашу земљу и то за само пар година, колико је трајала фискална консолидација", рекао је Мали.

Мали је истакао да је добре резултате потврдила једна од три највеће рејтинг агенције на свету која је прошле седмице повећала кредитни рејтинг наше земље са "ББ" на "ББ+". Како је оценио, то је још једна потврда успешних реформи које се спроводе у Србији.

"Само неколико недеља пре тога, и рејтинг агенција Мудис је поправила изглед за повећање рејтинга са стабилног на позитиван. Прву оцену рејтинга Мудис је Србији доделио 2013.године. То довољно говори о резултатима и немару претходне власти", рекао је Мали.

Мали је додао и да је агенција С&П поправила изглед за повећање рејтинга у децембру прошле године са стабилног на позитивни, а до краја године можемо очекивати и додатни напредак у оцењивању од стране ове агенције.

Мали је подсетио да је та агенција снизила рејтинг Србије 2012. године на "ББ-". Мали је закључио да ниједна агенција више не снижава рејтинг Србији, односно да "сваке године добијемо лепу вест од њих".

 

Приоритет изградња ауто-путева

Мали је изјавио да креће са реализацијом инвестициони план и да је апсолутни приоритет изградња ауто-путева, јер то повећава стопе раста и стандард грађана.

Мали је најавио да ће до краја године почети изградња Моравског коридора, важне саобраћајнице која повезује два најважнија коридора - Коридор 10 и Коридор 11.

"Ауто-пут ће бити дужине 112 километара, а у сврху његове изградње из буџета ће бити издвојено додатних 14 милијарди динара", рекао је Мали.

Мали је додао да се ребалансом буџета за 2019.годину издваја новац и за деонице Прељина-Пожега, око 550 милиона динара, Обреновац-Љиг, око пет милијарди динара, Београд-Сарајево, око 1,450 милијарди динара, Рума-Шабац-Лозница, око 500 милиона динара, као и за рехабилитацију путева 2,5 милијарди динара додатних средстава.

Мали је рекао да је само у последњих пет година у Србији изграђено скоро 300 километара потпуно новог ауто-пута, а само у 2018.години је укупно завршено 103,35 километара.

"Желим да још јачим темпом наставимо даље. Нови путеви доводе нове инвестиције, нова радна места, повећање стандарда, повећавају стопе раста и зато ћемо у наредним буџетима повећавати новац за капиталне инвестиције", поручио је Мали.

 

Дупло мањи износ по коме странци могу да поврате ПДВ

Мали је рекао да Предлог измена и допуна Закона о ПДВ-у предвиђа ослобађање од ПДВ-а за аутопутеве, за чију је изградњу посебним законом утврђено да представља јавни интерес.

Мали је рекао да се предложеним изменама смањује износ по основу кога страни путници могу остварити право на повраћај ПДВ-а са 100 евра на 6.000 динара, односно на дупло мањи износ.

Како је рекао, ту су и одређене измене које се тичу усклађивања са прописима ЕУ - прецизирања начина опорезивања ваучера, прецизирање правила која се односе на услуге конузимације јела и пића на бродовима, возовима и летилицама, као и остале измене у смислу прецизирања појединих законских одредаба које су стварале недоумице у пракси.

 

Реформа Пореске управе биће завршена до 2023.

Мали је изјавио да очекује да ће реформа Пореске управе бити завршена до 2023.године и оценио да ће та институција подстаћи даљи развој српске економије и учинити је атрактивнијом.

Мали је рекао да се, када је реч о реформи Пореске управе, очекује увођење е-фактуре, која ће бити обавезна од 2022.године, као и фискализација.

"Реформа Пореске управе мора да прати реформа целокупне државне администрације. Имали су домаћи задатак од ММФ-а да смање број филијала са 178 на 37. Урадили су огроман посао и желим да им честитам”, рекао је Мали.

Мали је рекао и да се економска ситуација у Србији променила - раније је имала висок јавни дуг, дефицит, негативне стопе раста, није било инвестиција, а данас доминирају другачије теме - говори се о суфициту, стопама раста економије, стабилизован је јавни дуг, смањена стопа незапослености…

“Време фискалне консолидације је прошло и најтеже мере су иза нас, сада треба да будемо способни да суфицит искористимо на најбољи начин. Са мерама које предузимамо, наша привреда много више расте”, истакао је министар.

"То говори о опредељењу Владе да остваримо веће стопе раста, а то је једини дугорочно одржив начин управљања фискалним резултатом и политиком и у обезбеђивању високе стопе раста. Боримо се и настојимо да стопе раста буду и пет, шест, седам одсто”, поручио је Мали.

Додао је да је ребалансом буџета направљена равнотежа између јавних инвестиција и повећања плата, као и једнократне помоћи пензионерима.

Један део усмерен је ка повећању плата и пензија, а 26 милијарди опредељено је за улагање у нове ауто-путеве и Канцеларију за управљање јавним улагањима.

"Јавне инвестиције допринеће додатном расту БДП-а. Већ размишљамо и правимо планове, а до краја месеца имаћемо преглед како да уложимо преко 12 милијарди евра кроз национални инвестициони програм у наредне четири године који треба додатно да стимулише наш привредни раст”, истакао је Мали.

Мали је подсетио да извоз такође бележи здраве стопе раста.

“Раст не можете да остварите једном мером, већ низом мањих мера које морају бити довољно стимулативне да омогуће раст на одржив начин”, поручио је министар финансија и додао да раст мора бити одржив и континуиран.

Одговарајући на питања посланика која су се односила на то зашто нема више домаћих улагања, Мали је рекао да домаће фирме не спречава ништа да инвестирају.

"Када било који инвеститор донесе одлуку да отвори фабрику и запошљава раднике, тако подстиче раст привреде, а веома смо успешни у томе и циљ је да их задржимо да остану овде и буду још бољи како би даље подигли ниво својих активности”, рекао је Мали.

Истиче и да је дошло до промене тржишног амбијента, да је повећан кредитни рејтинг земље, монетарна политика је стабилна, а фискална политика предвидива.

"Такође, имамо и ниже трошкове средстава које фирме могу да узимају како би инвестирале у производњу. То је такође важан фактор да донесу одлуку да инвестирају”, подвукао је министар Мали.

Такође је додао да се део зарађеног новца враћа као субвенција предузећима.

Мали је рекао да је у разговору с привредницима могао да чује да они данас не размишљају о курсним разликама, као раније, јер је курс сада стабилан.

Истакао је да су се трошкови задуживања предузећа смањили и да могу више да инвестирају и запошљавају.

 

Швајцарски модел за пензије најбољи и најправеднији

Мали је рекао да ће од 1. јануара наредне године почети да се примењује индексација пензија по такозваној “швајцарској формули”, за који је оценио да је најбољи и најправеднији модел за најстарије суграђане.

“Ово је најбољи и најправеднији начин, можете видети то и по реакцији наших суграђана”, рекао је Мали током скупштинске расправе.

На дневном реду скупштине поред измена и допуна буџета за 2019. годину, налазе се и Предлог измена и допуна Закона о буџетском систему и Предлог измена и допуна Закона о порезу на додату вредност.

Мали је рекао да је важно да постоји довољно новца у буџету и да се тежи ка томе да се за раст плата веже и раст пензија и да постоји фер и директан однос.

“Циљ нам је био да повећањем не доведемо у питање економску стабилност. Водимо одговорну економску политику и водимо рачуна о сваком динару”, поручио је Мали.

Мали је прецизирао да ће плате запосленима у јавном сектору бити повећане од 1. новембра и то у износу од 8 до 15 одсто, а просечно 9,6 одсто.

Према његовим речима, медицинске сестре ће добити највеће повећање, 15 одсто.

“Намера нам је да задржимо квалитетан кадар у јавном сектору, а како би грађани Србије имали квалитетније здравство, школство, социјалну заштиту... као држава се посебно боримо за останак медицинских сестара и доктора у земљи, тако да, осим повећања плата, улажемо и милијарду евра у здравствену инфраструктуру, односно пре свега у болнице и клиничке центре”, рекао је Мали.

Одговарајући на критике опозиционих посланика, Мали је рекао да медицинске сестре треба да имају највеће повећање плата и навео да је у последњих пет година 12.000 медицинских радника нашло запослење у здравственом систему Србије, тако да нису тачне поједине информације да је дошло до смањења њиховог броја.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Извор: Танјуг/РТС