Економска и политичка сарадња Србије и Словеније никада није била боља, оценио је министар финансија Синиша Мали и истакао да је са милијарду и 100 милиона евра, Словенија међу десет највећих инвеститора у Србији.

Мали је рекао да словеначке инвестиције у Србији расту из године у годину и да око 25.000 грађана Србије ради у словеначким фирмама у земљи.

"То су важне цифре које показују степен наше економске сарадње. Прошле године смо имали спољнотрговински суфицит са Словенијом, што се раније није дешавало, жеља нам је да та размена још више расте", рекао је Мали јуче на радном састанку у Београду с привредницима Словеније, у организацији Словеначког пословног клуба у Србији.

Мали је истакао да га охрабрује чињеница да однос са Словенијом више није једностран и да је све више српских инвеститора у Словенији.

"Не можемо да утичемо на глобална дешавања, али можемо на сарадњу Словеније и Србије, на унапређење нашег привредног окружења и на то како сви у региону сарађујемо. Мислим да су сви спознали колико је важно да као регион наступамо заједно", рекао је Мали.

У Србији се много тога променило од 2013. године када је земља била на ивици банкротства, када није било за плате и пензије, није било домаћих и страних инвестиција, рекао је Мали.

Подсетио је да је у Србији 2014. године покренута велика реформска акција кроз фискалну консолидацију и с променом визије и стратегије коју је започео тадашњи премијер Александар Вучић, а чија је суштина била да се води рачуна о сваком динару.

"Успели смо да стабилизујемо јавне финансије, а тежак рад, тешке реформе и тешке одлуке су иза нас. Сваки макроекономски показатељ стања привреде у Србији, у односу на пре неколико година, импресиван је", оценио је Мали.

Указао је да је стопа незапослености у Србији сада 10,3 одсто и да се очекује да почетком следеће године буде испод 10 одсто што се до пре неколико година није могло замислити, будући да је, на пример, 2013. године стопа незапослености износила 25,9 одсто, односно када је сваки четврти грађанин био без посла.

Мали је истакао да Србија трећу годину заредом има суфицит у буџету и да је наш јавни дуг у односу на БДП пре само неколико година био 78-79 одсто, док је тренутно 51 одсто и има тренд смањења.

Подсетио је да је "Фајненшел тајмс" објавио да је по БДП-у Србија прва у свету по привлачењу директних страних инвестиција, са 107 у прошлој години, као и да је по обиму тих инвестиција, у износу од 5,8 милијарди евра водећа у свету.

"У првих осам месеци смо на 2,4 милијарди евра, што је за 43 одсто више него у истом периоду прошле године. Зато није чудно што нам пада стопа незапослености", рекао је Мали.

Подсетио је да је Влада усвојила тзв. позитиван ребаланс буџета за 2019, јер Србија има суфицит, и да је донела одлуку о повећању плата у јавном сектору од 1.новембра, у просеку за 9,6 одсто.

Додао је да ће бити исплаћена једнократна помоћ од 5.000 динара пензионерима, да ће бити повећана минимална цена рада, као и да се очекује да у децембру просечна плата у Србији буде већа од 500 евра.

"Полако се приближавамо оном нивоу плата који ће утицати да грађани не одлазе из земље трбухом за крухом, што је веома важан део наше политике коју желимо да спроведемо до краја", нагласио је Мали.

У циљу привлачења нових инвестиција, у Србији се граде ауто-путеви и путеви, улажемо у железничку инфраструктуру.

"За почетак радова на Моравском коридору издвојили смо 14 милијарди, милијарде евра улажемо у обнову железнице, после 74 године отворен је ауто-пут "Милош Велики"", навео је Мали и додао да ће буџет за 2020.годину бити развојни и да ће се ићи ка смањењу оптерећења на зараде.

Мали је навео и да се Србија, као и Словенија, суочава са недостатком радне снаге.

"Нама је приоритет да улажемо у образовање и да подигнемо ниво просечних плата не само зато да грађани не би одлазили из наше земље, већ да би и из других земаља долазили да раде у Србију", рекао је министар.

Раст српске економије у јулу 4,4 одсто

Стопа раста српске економије у јулу ове године износи 4,4 одсто, изјавио је Мали и додао да се, ако се тај тренд настави у августу и септембру, у 2019. години може очекивати раст домаћег БДП-а од најмање 3,5 одсто.

Мали је рекао да, иако су подаци за први и други квартал указивали да економија успорава, што је последица кризе у Немачкој, али и у другим најважнијим спољнотрговинским партнерима, подаци из јула охрабрују, те да се очекује да ће раст БДП-а у овој години бити најмање 3,5 одсто.

"У јулу ове године стопа раста српске економије је 4,4 одсто и, ако се тако настави, сигурно ћемо достићи раст од 3,5 одсто у овој години. С обзиром на то да смо најавили велики национални инвестициони програм и да ћемо 12 милијарди евра инвестирати у инфраструктуру, очекујем више стопе раста у наредним годинама", рекао је Мали.

Мали је оценио да неће бити једноставно одговорити изазовима из окружења и света, као што су трговински рат и односи САД и Кине, али да је, ако Србија и даље буде шампион у привлачењу страних инвестиција и ако расту лична потрошња, јавне инвестиције и извоз, могуће да БДП достигне пет, шест и или седам одсто.

"С фискалном консолидацијом, коју смо завршили, пред нама је само један изазов - како да нађемо могућност да наша економија још брже расте", рекао је Мали и додао да је национални инвестициони програм једна од компоненти која је веома важна за развој српске економије.

Извор: Танјуг